PREDNOSTI PVC STOLARIJE

PVC ili polyvinilhlorid PVC je materijal koji se dobija iz prirodnih sirovina soli i nafte, a zatim tokom niza proizvodnih postupaka dobija se PVC u obliku praha. PVC je jedini moderan masovni materijal koji se ne proizvodi samo iz nafte nego i iz domaće kuhinjske soli. Nafta i kuhinjska so se u PVC-u neograničeno "konzerviraju", a hemijskim putem se opet raščlanjuju da bi se iz njih proizveli "sveži" proizvodi od PVC-a. PVC je jedan od najprilagodljivijih, najekonomičnijih i najraspostranjenijih materijala visoke postojanosti. Proizvodi od PVC-a koriste se za izradu roletni, cevi, krovnih oluka, spoljne fasade, krovnih pokrivača, staklene bašte, kao i kanale za kablove.

Prednosti PVC stolarije u odnosu na drvenu stolariju su brojne, a u tekstu koji sledi predstavićemo samo najbitnije:

- PVC je zahvalan materijal pre svega zato što je otporan na vlagu. Drvo karakteriše velika sposobnost upijanja vlage, a samim tim i menjanja dimenzija i oblika, što za prozor nikako nije dobro, jer vlaga intezivno oštećuje drvo. Prozor, pre svega, mora biti dobar toplotni izolator i jako je važno da bude dobro ugrađen kako se vlaga ne bi provlačila sa strane. Ako je ugradnja dobra i stolarija kvalitetna, neće kasnije biti nepotrebnih troškova. Na primer, loš drveni prozor preneće vlagu u kuću pa će na zidu izbiti gljivice, a zbog loše ugradnje voda će se cediti po zidu i podignuti parket;

- Toplotna i zvučna izolacija su daleko bolje kod PVC prozora, nego kod drvenih koji ne dihtuju tako idealno kao PVC. Zavisno od površine prozora u poređenju sa starim, jednostruko ostakljenim drvenim prozorima gubitak topline može se svesti na manje od jedne četvrtine ukoliko ugradite PVC. PVC ima izuzetne toplotno-izolacione moći što znači da ima veoma nisku sposobnost provođenja toplotne energije. To znači topliji dom zimi, a hladniji leti;

- Pojam o lakoći održavanja zaista dolazi do izražaja kod PVC stolaije. SUNCE PVC prozore karakteriše slabije prljanje i veća otpornost na suvu, vlažnu ili agresivnu prljavštinu. Inače za uobičajeno održavanje dovoljno je blago sredstvo za čišćenje. S druge strane drvena stolarija zahteva često i konstantno održavanje – poliranje, šmirglanje i farbanje, dok je njena otpornost na prljavštinu veoma niska. U toku svog veka trajanja PVC na zahteva dodatnu zaštitu za razliku od proizvoda od drveta u istom periodu.

- Studije su pokazale da je prosečan vek trajanja prozora i vrata oko 30 godina. U poređenju sa proizvodima od tvrdog drveta PVC je jeftiniji za 46% a u odnosu na proizvode od mekog drveta za 40%.

Analizirajući osnovne vrste materijala od kojih se proizvodi stolarija, zaključuje se da najviše prednosti ima na strani PVC prozora – ne zahtevaju održavanje, imaju odlična izolaciona svojstva, obezbeđuju kvalitetno dihtovanje. PVC osvaja svet i zaista je materijal budućnosti s obzirom da se može i idealno reciklirati. Otpaci PVCa odlaze - kao i stari profili - u zatvoreni krug reciklaže i neposredno zatim opet se uključuju u proizvodnju. što predstavlja još jednu veoma važnu prednost ovog materijala.

STAKLO KOJE SE SAMO ČISTI

Novina na tržištu stakla je "aktivno" staklo koje koristi prirodu u zaštiti od prljavštine organskog porekla što ima za posledicu manje čišćenje. Staklo na prvi pogled deluje isto kao i svako drugo konvencionalno staklo, ali je obloženo specijano razvijenim spoljašnjim slojem sa dvostrukom ulogom. Naime, kada je izložen dnevnom svetlu, sloj hemijski reaguje na dva načina:

• razlaže organsku prljavštinu

• uklanja razloženu prljavštinu sa prozora.

Posle više godina istraživanja firma Pilkington razvila je Activ staklo, prvo staklo na svetu koje se samo čisti tako što koristi mikroskopski površinski sloj sa jedinstvenom dvostrukom ulogom:

• Prvi korak je “fotokatalitički” - površinski sloj na dnevnom svetlu stvara hemijsku reakciju kako bi se razložila organska prljavština

• Drugi korak je “hidrofilni” - umesto formiranja kapi, kada kiša pada na staklo, širi se ravnomerno i uklanja razloženu prljavštinu, a zatim se suši brzo ne ostavljajući fleke.

Specijalnom sloju Pilkington Activ stakla je potrebno u proseku 5-7 dana da bi prikupilo energiju. Nakon toga nastavlja da radi čak i tokom oblačnih dana i tokom noći, spirajući prljavštinu kad god pada kiša.

Iako površinski aktivni sloj razlaže čak i najtežu organsku prljavštinu ipak postoje okolnosti kada je potrebno i neko osnovno održavanje stakla. Naime ukoliko je površina toliko prljava da dnevno svetlo ne može dopreti do stakla čišćenje neće početi. U takvim slučajevima potrebno je očistiti staklo toplom vodom i odgovarajućim sredstvom za čišćenje kako bi se za par dana proces "samočišćenja" nastavio.

Specijalni sloj traje koliko i samo staklo. Testovi su pokazali da specijalni sloj na staklu ne može izbledeti ili uništiti sam od sebe, ali da može biti oštećen korišćenjem abrazivnih sredstava za čišćenje.

Activ staklo se može koristiti na svim prozorima, ali je najpraktičniji na prozorima koje je teško dohvatiti bez obzira da li se radi o stambenim objektima ili poslovnim prostorima, staklenim baštama ili soliterima.

KLIMA UREĐAJI U NAŠEM DOMU

Davne 1877. godine, Kraljevski zavod za patente u Berlinu odobrio je patent nemačkog naučnika Karla fon Lindea za njegove rashladne mašine čime je počela savremena era hladenja. Za početak ere klimatizacije smatra se 1902. godina kada je američki inženjer Vilis Kerijer patentirao prvi sistem za klimatizaciju vazduha. Baš kao što je to i nemački naučnik Linde formulisao i klima uređaji imaju isti sistem rada i osnovne komponente kao i kućni frižider. Sedamdesetih godina prošlog veka razvijen je tzv. kompaktni ili prozorski klima uredjaj, kod koga su u jednom kućistu bili smesteni svi elementi, sa spoljašnje strane kompresor i kondenzator sa ventilatorom a sa unutrašnje, isparivač i ventilator. Kasnije su razvijeni tzv. split-sistemi kod kojih je glavni pogonski sklop (kompresor i kondenzator) izmešten napolje, izvan prostorije.

Kakav klima uređaj kupiti ?

Na tržištu dominiraju klime od 9.000, 12.000 i 18.000 BTU/h (britanska merna jedinica za snagu klima uređaja), ovi srednji hlade prostor od oko 130 kubika (standardno izolovana soba površine 50 m2 i visine 2,5 m).

Za izračunavanje kapaciteta hlađenja koji vam je potreban koristi se jednostavna formula: veličinu prostora koji želite ohladiti (zagrejati), izraženu u kubnim metrima, pomnožite s faktorom od 30 do 40, zavisno od toplotnog opterećenja prostora. Prostor je toplotno vrlo opterećen ako je izložen suncu, ako ima puno staklenih površina, ako se u njemu zadržava puno ljudi ili se u prostoru nalazi puno kompjuterske opreme i drugih unutrašnjih izvora toplote. Dobijeni broj u vatima predstavlja kapacitet hlađenja model klima-uređaja koji vam je potreban. Jednostavan primer:

32 (m²) (površina osnove) x 3 (m) (visina plafona) x 35 W (faktor) = 3360 W

Osnovna namena klima-uređaja jeste hlađenje međutim, sve savremene jedinice imaju i toplotnu pumpu, pa mogu i da dogrejavaju, ali samo ako spoljna temperatura ne prelazi -5°C. Kvalitetniji uređaji sa invertar kompresorima mogu da greju prostorije i ako je napolju -15°C. Iako su skuplji, posle nekoliko godina se isplate jer troše jako malo struje. Klasičan klima uređaj ne treba koristiti zimi, kada su spoljne temperature niske (niže od 0ºC) jer se spoljna jedinica zarobi ledom, te ne može normalno da radi, a može doći i do mehaničkih oštećenja. Najkritičnija temperatura za grejanje je od +4ºC do -2°C , jer je tada relativna vlažnost vazduha velika. Ako je relativna vlažnost vazduha veoma visoka (>80%), a uređaj radi u režimu hlađenja, može se desiti da kaplje voda iz unutrašnje jedinice. Tada treba smanjiti brzinu ventilatora na minimum ili uključiti režim za odstaranjivanje vlage u vazduhu.

Imajte u vidu i nekoliko bitnih elemenata prilikom donošenja konačne odluke o kupovini klima uređaja:

• Položaj objekta koji treba da se klimatizuje - naravno veća snaga je potrebna za objekte koji su okrenuti ka jugu, jugo zapadu i zapadu jer je uticaj sunčeve energije mnogo veći nego na severnoj ili istočnoj strani;

• Izolacija objekta - dobro izolovani objekti sa dobrom i kvalitetnom stolarijom zahtevaju manje snage nego objekti sa slabijom izolacijom;

• Staklene površine - element staklene bašte svima je pozna i kao takav je vrlo nezgodan za klimatizaciju jer potrebna snaga na objektima sa dosta stakla prelazi i duplo veću snagu u odnosu na standard. Naravno dosta se tu može uticati i roletnama, venecijanerima, stop sol folijama i sl.;

• Unutrašnja visina u objektu - zbog poznatih zakona fizike da hladan vazduh ide na dole, a da topli vazduh ide na gore visina prostora bitnije utiče na snagu uređaja u slučajevima iznad standarda (preko 3.2m);

• Namena prostora – postoje kriterijumi za potrebnu snagu uređaja za stambene prostorije koji se svakako ne mogu primenjivati i u recimo ugostiteljskim, trgovačkim objektima ili u fitnes centrima gde je pored većeg broja ljudi prisutno i jače osvetljenje, uređaj koji takođe emituju toplotnu energiju, rasipanje energije kroz često otvaranje vrata i sl.;

Održavanje

Redovno održavanje znači čist, svež i zdrav vazduh, i zaštitu od najrazličitijih bolesti i alergija. Proveravajte čistoću vaših filtera i čistite ih redovno jer time produžavate vek trajanja uređaja i obezbeđujete pravilan rad. Zbog svega ovoga, pre sezone hlađenja potrebno je izvršiti generalno čišćenje i dezinfekciju klima uređaja, prvenstveno iz higijenskih razloga, jer u suprtotnom klima uređaj može biti izvor najrazličitijih bolesti i alergija. Filtere potopite u mlaku vodu (do 30ºC ) u koju se sipa malo deterdženta za sudove i ostavite da odstoji 30 min. Zatim ih isperite mlazom vode, prosušite ih i vratite ih suve na mesto. Nemojte preterivati sa podešavanjem temperature, naročito leti pri hlađenju. Preporučuje se maksimalna razlika unutrašnje u odnosu na spoljnu od 10ºC . Neka normalna zadata temperatura leti je 25ºC. Pogrešno je mišljenje da klima, kad se podesi na temperaturu od 16°C, a napolju je 35°C, zaista može da postigne tu temperature. Pod uslovom da je adekvatan prostoru, uređaj može da napravi 5-7 stepeni temperaturne razlike.

Pobornici zaštite životne sredine i efikasnog korišćenja energije imaju još nekoliko saveta za sve sadašnje i buduće vlasnike klima uređaja:

- Spustite roletne ili navucite zavese kako bi ste smanjili nakupljanje toplotedanju, a otvorite ih noću da povećate hlađenje,

- Ako se spoljašnji deo klima uređaja nalazi u hladovini troši 10% manje energije,

- Pazite da termostat od klima uređaja ne stoji u blizini sijalica i drugih aparata,

- Hladite samo prostorije u kojima boravite,

- Koristite ventilator uz klima uređaj, jer time raste efikasnost klima uređaja,

- Sadite drveće kao štit od pregrevanja. Puzavice leti hlade, a zimi greju kuću. Šuma i drvoredi deluju drastično na klimu u stanu ili u kući. Umanjuju ledene udare vetra za 70% zimi, a leti osim senke stabla korenjem crpe hladnu vodu iz dubine i izbacije je preko lišća, pa su studije utvrdile da je u blizini stabala leti hladnije za 4-5 stepeni.

5. JUN - SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Iz godine u godinu konzumiramo sve više energije, odnosno ugljen-dioksida ili CO2, a tokom poslednje četiri decenije emisija gasova prouzrokovana ljudskim delovanjem povećala se za preko 70%!

Svako je odgovoran za smanjenje svog „CO2 otiska“ (eng. carbon footprint). Poruka ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite okoline zato glasi “Rešimo se zavisnosti od CO2! - Prema privredi s niskom potrošnjom ugljenika”.

Kako smanjiti potrošnju CO2

Bez obzira je li reč o pojedincu, organizaciji, preduzeću ili vladi, brojne su mere koje možemo preduzeti kako bismo smanjili svoju emisiju CO2. Kako početi? Svaki put kada otvorite prozor kako biste rashladili prostoriju u kojoj je termostat grejanja podešen na 28°C; kad perete zube i pustite vodu da teče bez potrebe; kad ostavite upaljena svetla, radio i TV dok „skoknete“ do trgovine i donesete namirnice u besplatnim plastičnim vrećicama; svaki put kada zaglavite u saobraćajnoj gužvi, kao i stotine vaših drugih kolega, svaki u svom automobilu, ili kad kružite ulicama nebrojeno puta u potrazi za parkiralištem, umesto da uzmete tramvaj ili pođete pešice - svaki od tih puta povećavate svoj CO2 otisak i dodatno zagađujete Zemlju.

Prekinimo ćutanje o klimatskim promenama

Danas sa stopostotnom sigurnošću znamo da povećanje u emisijama znači porast temperature. Gasovi koji prouzrokuju efekat staklene bašte doprineli su globalnom povećanju srednje površinske temperature za 0.74°C u poslednjih 100 godina. Predviđeno povećanje temperature za Evropu do kraja 21. veka je 2.3 - 6 °C. Porast temperature od preko dva stepena Celzijusa do kraja ovog veka može zaustaviti, a zatim i unazaditi dosadašnji napredak postignut u očuvanju zdravlja i obrazovanju, i smanjenju siromaštva u najranjivijim državama sveta. - Često nas tek krizna situacija upozori na stvarnost. Pred nama je klimatska kriza. Kompanije i vlade svesne su da odgovor na globalno otopljenje može, baš suprotno visokoj ceni po kojoj izlažemo planetu Zemlju, uštedeti novac i oživiti privredu. I dok je približne troškove klimatskih promena nemoguće izračunati, cena borbe protiv klimatskih promena mogla bi biti manja nego što mislimo. Neka predviđanja ukazuju da bi taj trošak mogao biti manji od 1% svetskog BDP-a – jeftina cena za dobiti globalni rat“, stoji u poruci glavnog sekretara UN-a Ban Ki-Moona, povodom ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite okoline. U 2007. godini Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavio je globalni Izveštaj o društvenom razvoju posvećeno problematici klimatskih promena. Izveštaj je pokazao da su klimatske promene naša stvarnost i da treba preduzeti značajne korake kako bi se smanjio opseg tih promena i njihov negativan uticaj.

Kako smanjiti zdravstvene posledice klimatskih promena

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) upozorava da će se zdravstvene posledice povećavati s porastom temperature. Zdravstvene posledice toplotnih udara su snažniji kada je zagađenje vazduha veće. Prema istraživanju WHO-a za 2005., zagađenje vazduha u Evropi skraćuje očekivano trajanje života u proseku za čak preko 8 meseci, pri čemu su ozon i fine čestice najveći problem po zdravlje. U zdravstvenom sektoru, mere adaptacije uključuju rano upozoravanje na toplotne udare, dobro organizovanu hitnu medicinsku službu, sistem praćenja bolesti i sl. Takođe, mere sprečavanja klimatskih promena same po sebi imaju pozitivne pozitivne na zdravlje. Povećano korišćenje bicikla i javnog prevoza umesto privatnih vozila smanjuje emisije stakleničkih gasova. Takođe će unaprediti kvalitet vazduha i dovesti do boljeg zdravlja te manjeg broja prevremenih smrti.

Izvor: Economy