ALUMINIJUM / DRVO - KOMBINACIJA KOJA USPEVA

Za sve ljubitelje drvene stolarije novina u ponudi SUNCA je profil koji uz pomoć aluminijuma eliminiše sve nedostatke drveta – reč je o profilu koji kombinuje drvo i aluminijum.

SUNCE u svojoj ponudi ima ovaj ekskluzivni, visokokvalitetni profil u kombinaciji modernih kvalitetnih materijala aluminijum – drvo renomiranog italijanskog proizvođača “Al idea”. U pitanju je profil koji je sa unutrašnje strane drven, a sa spoljašnje od aluminijuma sa termoprekidom, tako da ima poboljšane termičke karakteristike. Dakle, spolja stolarija je od moćnog aluminijumskog profila koji je vodootporan i jednostavan za održavanje – potrebno je samo da ga očistite vlažnom krpom. Sa unutrašnje strane vaša stolarija je od drveta koji daje osećaj luksuznog komfora i harizme drveta.

Aluminijum / drvo kao eksluzivni profil koristi se za prozore i vrata u stambenim objektima. Pogodan je za balkonska vrata i sve vrste prozora. Njegova cena je za 40% veća u odnosu na aluminijumski profil sa termo prekidom. Ne bez razloga, jer ovaj luksuzni profil pruža najbolje karakteristike aluminijuma i drveta – sigurnost, čvrstinu, ali i prirodnu teksturu. Toplina drveta iznutra daje prijatan boravak u domu, dok aluminijum sa spoljnje strane omogućava lako održavanje i odličnu izolaciju.

Profil aluminijum-drvo može se naći u svim bojama drveta (bukva, hrast, trešnja), a aluminijum na koji se boja nanosi plastifikacijom ili eloksažom boji se po nijansama iz RAL karte.

CAD / CAM TEHNOLOGIJA

CAD ili Comupter-Aided Design (kompjuterski dizajn) je razvijen na Institutu za tehnologiju američke države Masačusets tokom 1950. godine. To je bilo vreme rane faze razvitka kompjutera, pa je CAD softver bio relativno primitivan i bio je korišćen samo u avio i automobilskoj industriji. Kako je vremenom kompjuterska oprema postala sve moćnija u pogledu memorije, brzine procesora i cene, tako je i CAD počeo sve više ulazi u inženjersku zajednicu.

Danas je CAD moćno i osnovno sredstvo sa kojim dizajneri i inženjeri mogu da pripreme crteže i prevedu ih u trodimenzionalne modele (u čvrstoj formi ili od strukturnih linija) tako da mogu biti rotirani, zumirani, ukršteni... Informacije koje se dobiju iz CAD programa mogu biti prevedene uz pomoć softvera CAM (Computer-Aided manufacture) u upotrebljive podatke koje pomažu u kontroli mašina (kao što su strug i alati za sečenje) i robota koji se koriste u procesu proizvodnje.

Najvažnije prednosti korišćenja CAD/CAM kombinacije su velika preciznost inženjera i povećana produktivnost. CAM programi nisu neprocenjivi samo u pogledu obezbeđenja standardizacije komponenata, već i zato što dozvoljavaju veću fleksibilnost proizvodnog procesa dozvoljavajući proizvodnju smanjenog volumena ili serijsku proizvodnju.

CAD/CAM mogu drastično da smanje vreme od koncepta do prototipa, čineći tako proces dizajna efikasnijim, što omogućava proizvođačima da brže plasiraju novi proizvod na tržište. Korišćenje kompjutera donelo je revoluciju u industriju i dovelo je do razvoja bezbednijih proizvoda sa boljim performansama.

DINAMIČKA ARHITEKTURA

Arhitekta vizionar Dr Dejvid Fišer kreator je revolucionarne Dinamičke Kule, prve pokretne zgrade na svetu. Dinamička Kula počela je novu eru arhitekture – građevine u pokretu predstavljaju izazov za tradicionalnu aritekturu, predstavljajući simbol nove filozofije koja menja izgled gradova i koncept življenja.

Dinamička Kula pruža bezbrojne mogućnosti s obzirom da se svaki sprat rotira nezavisno na različitim brzinama, kreirajući jedinstveni, pokretni oblik koji uvodi četvrtu dimenziju u arhitekturu – Vreme. Jedinstvenost Dinamičke Kule je i činjenica da će njeni stanari uživati u pogledu koji će se stalno menjati kako se njihov sprat zajedno sa Kulom bude pokretao.

Kula ulazi u istoriju i po mogućnost da generiše električnu energiju za sebe i zgrade oko sebe. Ovo se postiže turbinama koje su smeštene između svakog sprata. Zgrada od 80 pratova imaće do 79 turbina koje će vetar pretvarati u električnu energiju.

Prva Kula visine 420 metara biće izgrađena u Dubaiju i imaće 80 spratova (slika levo). Završetak radova na ovoj Kuli očekuje se 2010. godine. Sastojaće se od stanova veličine od 124 m² do penthaus vila od 1200 m² koje će imati i prostor za parkiranje automobila. Prvih 20 spratova biće rezervisano za poslovni prostor, od 21. do 35. sprata biće luksuzni hotel, od 36. do 70. sprata rezervisan je za rezidencijalni deo, a poslednjih 10 spratova činiće luksuzne penthaus vile. Sledeća Dinamička Kula biće izgrađena u Moskvi, imaće 70 spratova ukupne visine 400 metara (slika desno). Procenjuje se da će izgradnja Kule koštati preko 400 miliona dolara. Početak izgradnje očekuje se krajem 2008. godine, a završetak radova tokom 2010.

Dinamička Kula je i prvi soliter na svetu koji će biti izgrađen isključivo od delova koji će biti potpuno proizvedeni u radionicama, pre montaže na gradilištu. Tako unapred pripremljeni delovi, stižu na gradilište i spremni su za brzu i efikasnu instalaciju, što ima za posledicu bržu gradnju (za izgradnju jednog sprata dovoljno je nedelju dana) i veliku uštedu u troškovima. Potebno je samo 600 radnika za sklapanje i 80 teničara na gradilištu, umesto 2000 radnika na sličnim tradicionalnim gradilištima. Ovaj metod poznat kao Fišerov metod, takođe zahteva manje radnika na gradilištu, a pogodnost je i to što svaki sprat može biti uređen po ukusu i stilu svakog stanara. Luksuzne penthaus vile, površine od 1000 m², biće kompletno uređene prema individualnim potrebama kupca. Kupatila će biti urađena u fabrici “Leonardo da Vinči” u Italiji koja je deo frime Dynamic Group. Stanari Kule imaće mogućnost da svojim vozilima direktno uđu u zgradu gde će ih specijalni lift odvesti do njihovog sprata i parkirati ispred ulaza u apartman.

Svaka stambena jedinica biće pre montaže na Kulu završena u fabrici i biće opremljena svim potrebnim vodoinstalacionim i elektro sistemima, uključujući i sve završne radove od poda do plafona, zatim kupatila, kuhinje, plakara, osvetljenja i nameštaja. Ove prethodno završene stambene jedinice dovoze se na gradilište i jednostavno mehanički zakače za osnovu. To znači čisto gradilište bez nereda, krša, buke i zagađenja na koje smo do sada navikli na gradilištima. Što je važnije biće mnogo manje rizika od nesreća na radu, a celokupno vreme gradnje biće smanjeno za 30%.

Dr Fišer je na promociji Kule izjavio: “Današnji život je dinamičan, pa je i životni prostor takav, prilagodljiv našim potrebama koje se neprestano menjaju, našem poimanju dizajna i našim raspoloženjima. Zgrade će pratiti ritam prirode, menjaće smer i oblik od proleća do leta, od izlaska do zalaska sunca. Zgrade će biti žive.”

Konbinujući pokret, zelenu energiju i efikasnu konstrukciju, Dimanička Kula će izmeniti arhitekturu kakvu poznajemo, i početi novo doba – era urbanog Dinamičkog življenja.

Još jedan "zeleni" element Dinamičke Kule su fotovoltažne ćelije koje će biti postavljene na krov svakog rotirajućeg sprata, kako bi proizvodile solarnu energiju. Pošto će približno 20% krova svakog sprata biti izložen suncu, Kula će akumulirati dovoljno energije pa će biti potpuno energetski samoodrživa.

Više informacija o projektima Dr Fišera možete pronaći na web adresi http://www.dynamicarchitecture.net

PREDNOSTI PVC STOLARIJE

PVC ili polyvinilhlorid PVC je materijal koji se dobija iz prirodnih sirovina soli i nafte, a zatim tokom niza proizvodnih postupaka dobija se PVC u obliku praha. PVC je jedini moderan masovni materijal koji se ne proizvodi samo iz nafte nego i iz domaće kuhinjske soli. Nafta i kuhinjska so se u PVC-u neograničeno "konzerviraju", a hemijskim putem se opet raščlanjuju da bi se iz njih proizveli "sveži" proizvodi od PVC-a. PVC je jedan od najprilagodljivijih, najekonomičnijih i najraspostranjenijih materijala visoke postojanosti. Proizvodi od PVC-a koriste se za izradu roletni, cevi, krovnih oluka, spoljne fasade, krovnih pokrivača, staklene bašte, kao i kanale za kablove.

Prednosti PVC stolarije u odnosu na drvenu stolariju su brojne, a u tekstu koji sledi predstavićemo samo najbitnije:

- PVC je zahvalan materijal pre svega zato što je otporan na vlagu. Drvo karakteriše velika sposobnost upijanja vlage, a samim tim i menjanja dimenzija i oblika, što za prozor nikako nije dobro, jer vlaga intezivno oštećuje drvo. Prozor, pre svega, mora biti dobar toplotni izolator i jako je važno da bude dobro ugrađen kako se vlaga ne bi provlačila sa strane. Ako je ugradnja dobra i stolarija kvalitetna, neće kasnije biti nepotrebnih troškova. Na primer, loš drveni prozor preneće vlagu u kuću pa će na zidu izbiti gljivice, a zbog loše ugradnje voda će se cediti po zidu i podignuti parket;

- Toplotna i zvučna izolacija su daleko bolje kod PVC prozora, nego kod drvenih koji ne dihtuju tako idealno kao PVC. Zavisno od površine prozora u poređenju sa starim, jednostruko ostakljenim drvenim prozorima gubitak topline može se svesti na manje od jedne četvrtine ukoliko ugradite PVC. PVC ima izuzetne toplotno-izolacione moći što znači da ima veoma nisku sposobnost provođenja toplotne energije. To znači topliji dom zimi, a hladniji leti;

- Pojam o lakoći održavanja zaista dolazi do izražaja kod PVC stolaije. SUNCE PVC prozore karakteriše slabije prljanje i veća otpornost na suvu, vlažnu ili agresivnu prljavštinu. Inače za uobičajeno održavanje dovoljno je blago sredstvo za čišćenje. S druge strane drvena stolarija zahteva često i konstantno održavanje – poliranje, šmirglanje i farbanje, dok je njena otpornost na prljavštinu veoma niska. U toku svog veka trajanja PVC na zahteva dodatnu zaštitu za razliku od proizvoda od drveta u istom periodu.

- Studije su pokazale da je prosečan vek trajanja prozora i vrata oko 30 godina. U poređenju sa proizvodima od tvrdog drveta PVC je jeftiniji za 46% a u odnosu na proizvode od mekog drveta za 40%.

Analizirajući osnovne vrste materijala od kojih se proizvodi stolarija, zaključuje se da najviše prednosti ima na strani PVC prozora – ne zahtevaju održavanje, imaju odlična izolaciona svojstva, obezbeđuju kvalitetno dihtovanje. PVC osvaja svet i zaista je materijal budućnosti s obzirom da se može i idealno reciklirati. Otpaci PVCa odlaze - kao i stari profili - u zatvoreni krug reciklaže i neposredno zatim opet se uključuju u proizvodnju. što predstavlja još jednu veoma važnu prednost ovog materijala.

STAKLO KOJE SE SAMO ČISTI

Novina na tržištu stakla je "aktivno" staklo koje koristi prirodu u zaštiti od prljavštine organskog porekla što ima za posledicu manje čišćenje. Staklo na prvi pogled deluje isto kao i svako drugo konvencionalno staklo, ali je obloženo specijano razvijenim spoljašnjim slojem sa dvostrukom ulogom. Naime, kada je izložen dnevnom svetlu, sloj hemijski reaguje na dva načina:

• razlaže organsku prljavštinu

• uklanja razloženu prljavštinu sa prozora.

Posle više godina istraživanja firma Pilkington razvila je Activ staklo, prvo staklo na svetu koje se samo čisti tako što koristi mikroskopski površinski sloj sa jedinstvenom dvostrukom ulogom:

• Prvi korak je “fotokatalitički” - površinski sloj na dnevnom svetlu stvara hemijsku reakciju kako bi se razložila organska prljavština

• Drugi korak je “hidrofilni” - umesto formiranja kapi, kada kiša pada na staklo, širi se ravnomerno i uklanja razloženu prljavštinu, a zatim se suši brzo ne ostavljajući fleke.

Specijalnom sloju Pilkington Activ stakla je potrebno u proseku 5-7 dana da bi prikupilo energiju. Nakon toga nastavlja da radi čak i tokom oblačnih dana i tokom noći, spirajući prljavštinu kad god pada kiša.

Iako površinski aktivni sloj razlaže čak i najtežu organsku prljavštinu ipak postoje okolnosti kada je potrebno i neko osnovno održavanje stakla. Naime ukoliko je površina toliko prljava da dnevno svetlo ne može dopreti do stakla čišćenje neće početi. U takvim slučajevima potrebno je očistiti staklo toplom vodom i odgovarajućim sredstvom za čišćenje kako bi se za par dana proces "samočišćenja" nastavio.

Specijalni sloj traje koliko i samo staklo. Testovi su pokazali da specijalni sloj na staklu ne može izbledeti ili uništiti sam od sebe, ali da može biti oštećen korišćenjem abrazivnih sredstava za čišćenje.

Activ staklo se može koristiti na svim prozorima, ali je najpraktičniji na prozorima koje je teško dohvatiti bez obzira da li se radi o stambenim objektima ili poslovnim prostorima, staklenim baštama ili soliterima.

KLIMA UREĐAJI U NAŠEM DOMU

Davne 1877. godine, Kraljevski zavod za patente u Berlinu odobrio je patent nemačkog naučnika Karla fon Lindea za njegove rashladne mašine čime je počela savremena era hladenja. Za početak ere klimatizacije smatra se 1902. godina kada je američki inženjer Vilis Kerijer patentirao prvi sistem za klimatizaciju vazduha. Baš kao što je to i nemački naučnik Linde formulisao i klima uređaji imaju isti sistem rada i osnovne komponente kao i kućni frižider. Sedamdesetih godina prošlog veka razvijen je tzv. kompaktni ili prozorski klima uredjaj, kod koga su u jednom kućistu bili smesteni svi elementi, sa spoljašnje strane kompresor i kondenzator sa ventilatorom a sa unutrašnje, isparivač i ventilator. Kasnije su razvijeni tzv. split-sistemi kod kojih je glavni pogonski sklop (kompresor i kondenzator) izmešten napolje, izvan prostorije.

Kakav klima uređaj kupiti ?

Na tržištu dominiraju klime od 9.000, 12.000 i 18.000 BTU/h (britanska merna jedinica za snagu klima uređaja), ovi srednji hlade prostor od oko 130 kubika (standardno izolovana soba površine 50 m2 i visine 2,5 m).

Za izračunavanje kapaciteta hlađenja koji vam je potreban koristi se jednostavna formula: veličinu prostora koji želite ohladiti (zagrejati), izraženu u kubnim metrima, pomnožite s faktorom od 30 do 40, zavisno od toplotnog opterećenja prostora. Prostor je toplotno vrlo opterećen ako je izložen suncu, ako ima puno staklenih površina, ako se u njemu zadržava puno ljudi ili se u prostoru nalazi puno kompjuterske opreme i drugih unutrašnjih izvora toplote. Dobijeni broj u vatima predstavlja kapacitet hlađenja model klima-uređaja koji vam je potreban. Jednostavan primer:

32 (m²) (površina osnove) x 3 (m) (visina plafona) x 35 W (faktor) = 3360 W

Osnovna namena klima-uređaja jeste hlađenje međutim, sve savremene jedinice imaju i toplotnu pumpu, pa mogu i da dogrejavaju, ali samo ako spoljna temperatura ne prelazi -5°C. Kvalitetniji uređaji sa invertar kompresorima mogu da greju prostorije i ako je napolju -15°C. Iako su skuplji, posle nekoliko godina se isplate jer troše jako malo struje. Klasičan klima uređaj ne treba koristiti zimi, kada su spoljne temperature niske (niže od 0ºC) jer se spoljna jedinica zarobi ledom, te ne može normalno da radi, a može doći i do mehaničkih oštećenja. Najkritičnija temperatura za grejanje je od +4ºC do -2°C , jer je tada relativna vlažnost vazduha velika. Ako je relativna vlažnost vazduha veoma visoka (>80%), a uređaj radi u režimu hlađenja, može se desiti da kaplje voda iz unutrašnje jedinice. Tada treba smanjiti brzinu ventilatora na minimum ili uključiti režim za odstaranjivanje vlage u vazduhu.

Imajte u vidu i nekoliko bitnih elemenata prilikom donošenja konačne odluke o kupovini klima uređaja:

• Položaj objekta koji treba da se klimatizuje - naravno veća snaga je potrebna za objekte koji su okrenuti ka jugu, jugo zapadu i zapadu jer je uticaj sunčeve energije mnogo veći nego na severnoj ili istočnoj strani;

• Izolacija objekta - dobro izolovani objekti sa dobrom i kvalitetnom stolarijom zahtevaju manje snage nego objekti sa slabijom izolacijom;

• Staklene površine - element staklene bašte svima je pozna i kao takav je vrlo nezgodan za klimatizaciju jer potrebna snaga na objektima sa dosta stakla prelazi i duplo veću snagu u odnosu na standard. Naravno dosta se tu može uticati i roletnama, venecijanerima, stop sol folijama i sl.;

• Unutrašnja visina u objektu - zbog poznatih zakona fizike da hladan vazduh ide na dole, a da topli vazduh ide na gore visina prostora bitnije utiče na snagu uređaja u slučajevima iznad standarda (preko 3.2m);

• Namena prostora – postoje kriterijumi za potrebnu snagu uređaja za stambene prostorije koji se svakako ne mogu primenjivati i u recimo ugostiteljskim, trgovačkim objektima ili u fitnes centrima gde je pored većeg broja ljudi prisutno i jače osvetljenje, uređaj koji takođe emituju toplotnu energiju, rasipanje energije kroz često otvaranje vrata i sl.;

Održavanje

Redovno održavanje znači čist, svež i zdrav vazduh, i zaštitu od najrazličitijih bolesti i alergija. Proveravajte čistoću vaših filtera i čistite ih redovno jer time produžavate vek trajanja uređaja i obezbeđujete pravilan rad. Zbog svega ovoga, pre sezone hlađenja potrebno je izvršiti generalno čišćenje i dezinfekciju klima uređaja, prvenstveno iz higijenskih razloga, jer u suprtotnom klima uređaj može biti izvor najrazličitijih bolesti i alergija. Filtere potopite u mlaku vodu (do 30ºC ) u koju se sipa malo deterdženta za sudove i ostavite da odstoji 30 min. Zatim ih isperite mlazom vode, prosušite ih i vratite ih suve na mesto. Nemojte preterivati sa podešavanjem temperature, naročito leti pri hlađenju. Preporučuje se maksimalna razlika unutrašnje u odnosu na spoljnu od 10ºC . Neka normalna zadata temperatura leti je 25ºC. Pogrešno je mišljenje da klima, kad se podesi na temperaturu od 16°C, a napolju je 35°C, zaista može da postigne tu temperature. Pod uslovom da je adekvatan prostoru, uređaj može da napravi 5-7 stepeni temperaturne razlike.

Pobornici zaštite životne sredine i efikasnog korišćenja energije imaju još nekoliko saveta za sve sadašnje i buduće vlasnike klima uređaja:

- Spustite roletne ili navucite zavese kako bi ste smanjili nakupljanje toplotedanju, a otvorite ih noću da povećate hlađenje,

- Ako se spoljašnji deo klima uređaja nalazi u hladovini troši 10% manje energije,

- Pazite da termostat od klima uređaja ne stoji u blizini sijalica i drugih aparata,

- Hladite samo prostorije u kojima boravite,

- Koristite ventilator uz klima uređaj, jer time raste efikasnost klima uređaja,

- Sadite drveće kao štit od pregrevanja. Puzavice leti hlade, a zimi greju kuću. Šuma i drvoredi deluju drastično na klimu u stanu ili u kući. Umanjuju ledene udare vetra za 70% zimi, a leti osim senke stabla korenjem crpe hladnu vodu iz dubine i izbacije je preko lišća, pa su studije utvrdile da je u blizini stabala leti hladnije za 4-5 stepeni.

5. JUN - SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Iz godine u godinu konzumiramo sve više energije, odnosno ugljen-dioksida ili CO2, a tokom poslednje četiri decenije emisija gasova prouzrokovana ljudskim delovanjem povećala se za preko 70%!

Svako je odgovoran za smanjenje svog „CO2 otiska“ (eng. carbon footprint). Poruka ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite okoline zato glasi “Rešimo se zavisnosti od CO2! - Prema privredi s niskom potrošnjom ugljenika”.

Kako smanjiti potrošnju CO2

Bez obzira je li reč o pojedincu, organizaciji, preduzeću ili vladi, brojne su mere koje možemo preduzeti kako bismo smanjili svoju emisiju CO2. Kako početi? Svaki put kada otvorite prozor kako biste rashladili prostoriju u kojoj je termostat grejanja podešen na 28°C; kad perete zube i pustite vodu da teče bez potrebe; kad ostavite upaljena svetla, radio i TV dok „skoknete“ do trgovine i donesete namirnice u besplatnim plastičnim vrećicama; svaki put kada zaglavite u saobraćajnoj gužvi, kao i stotine vaših drugih kolega, svaki u svom automobilu, ili kad kružite ulicama nebrojeno puta u potrazi za parkiralištem, umesto da uzmete tramvaj ili pođete pešice - svaki od tih puta povećavate svoj CO2 otisak i dodatno zagađujete Zemlju.

Prekinimo ćutanje o klimatskim promenama

Danas sa stopostotnom sigurnošću znamo da povećanje u emisijama znači porast temperature. Gasovi koji prouzrokuju efekat staklene bašte doprineli su globalnom povećanju srednje površinske temperature za 0.74°C u poslednjih 100 godina. Predviđeno povećanje temperature za Evropu do kraja 21. veka je 2.3 - 6 °C. Porast temperature od preko dva stepena Celzijusa do kraja ovog veka može zaustaviti, a zatim i unazaditi dosadašnji napredak postignut u očuvanju zdravlja i obrazovanju, i smanjenju siromaštva u najranjivijim državama sveta. - Često nas tek krizna situacija upozori na stvarnost. Pred nama je klimatska kriza. Kompanije i vlade svesne su da odgovor na globalno otopljenje može, baš suprotno visokoj ceni po kojoj izlažemo planetu Zemlju, uštedeti novac i oživiti privredu. I dok je približne troškove klimatskih promena nemoguće izračunati, cena borbe protiv klimatskih promena mogla bi biti manja nego što mislimo. Neka predviđanja ukazuju da bi taj trošak mogao biti manji od 1% svetskog BDP-a – jeftina cena za dobiti globalni rat“, stoji u poruci glavnog sekretara UN-a Ban Ki-Moona, povodom ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite okoline. U 2007. godini Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavio je globalni Izveštaj o društvenom razvoju posvećeno problematici klimatskih promena. Izveštaj je pokazao da su klimatske promene naša stvarnost i da treba preduzeti značajne korake kako bi se smanjio opseg tih promena i njihov negativan uticaj.

Kako smanjiti zdravstvene posledice klimatskih promena

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) upozorava da će se zdravstvene posledice povećavati s porastom temperature. Zdravstvene posledice toplotnih udara su snažniji kada je zagađenje vazduha veće. Prema istraživanju WHO-a za 2005., zagađenje vazduha u Evropi skraćuje očekivano trajanje života u proseku za čak preko 8 meseci, pri čemu su ozon i fine čestice najveći problem po zdravlje. U zdravstvenom sektoru, mere adaptacije uključuju rano upozoravanje na toplotne udare, dobro organizovanu hitnu medicinsku službu, sistem praćenja bolesti i sl. Takođe, mere sprečavanja klimatskih promena same po sebi imaju pozitivne pozitivne na zdravlje. Povećano korišćenje bicikla i javnog prevoza umesto privatnih vozila smanjuje emisije stakleničkih gasova. Takođe će unaprediti kvalitet vazduha i dovesti do boljeg zdravlja te manjeg broja prevremenih smrti.

Izvor: Economy