Toplotni most nastaje kada je izolacija, iz nekog razloga, prekinuta materijalom koji je loš izolator. Toplota uvek ide najlakšim putem od toplijeg ka hladnijem mestu, tako da okolna izolacija ima malo uticaja u tom delu. Postojanje toplotnog mosta ili kako se još naziva hladnog mosta može da izazove značajno smanjenje temperature u tom delu objekta i pojavu kondenzacije i buđi, kao i značajan gubitak toplote.
IZOLACIJA IZNUTRA
Tipičan primer toplotnog mosta je kada je izolacija postavljena sa unutrašnje strane objekta. Betonska ploča koja se oslanja na zid nije izolovana i kao takva u zimskom periodu predstavlja hladan most, hladeći pod u prostriji. Posledice toga su gubitak energije i neprijatno hladan pod i zid u tom delu prostorije. Takođe može da dođe do pojave kondenzacije.
U ovom slučaju zid sa svojom termalnom masom nema nikakav uticaj na mikro klimu u objektu jer je odvojem toplotnom izolacijom, što je još jedan nedostatak ovakvog načina izolacije. Pri tom je i sam zid izložen temperaturnim promenama.
BETONSKA TERASA KAO TERMIČKI MOST
Drugi tipičan primer je betonska terasa koja sa betonskom pločom u prostoriji čini jednu celinu.
Nakon postavljanja izolacije na zidove sa spoljne strane, terasa predstavlja toplotni most koji provodi toplotu hladeći i pod u prostoriji i zid koji preseca. Kao i u prethodnom primeru posledica je gubitak energije i hladan pod i zid u prostoriji na kojima može da dođe do pojave kondenzacije. Ako je posao već završen, odnosno u pitanju je adaptacija već sagrađenog objekta onda je jednostavno neophodno obložiti čitavu terasu izolacionim materijalom, uz sve ostale propratne elemente koji idu nakon izolacije kako bi se ona zaštitila. Danas postoje savremena rešenja za ovaj problem, pri samom izlivanju ploče se ugrađuju izolacioni elemetni u ravni sa zidom koji imaju potrebnu čvrstinu i u značajnoj meri sprečavaju prolazak toplote.
SPOJ TEMELJA, ZIDA I PODA
Još jedan zanimljiv primer toplotnog mosta je prikazan na sledećoj slici. Spoj zida i temelja ili poda i temelja je najčeše toplotni most koji se u većini slučajeva ne može u potpunosti otkloniti, ali se njegov uticaj može ublažiti. Često se dešava da i nakon postavljanja izolacije na zid i u pod ipak dolazi do kondenzacije u donjem delu zida, jer je zid i dalje hladan. Naravno, kondenzacija nije obavezna pojava, ali toplotni gubici ipak postoje u tom delu.
Postoji nekoliko načina da se efekti ovog hladnog mosta ublaže, jedan o njih je da se sa spoljne strane izoluje temelj. Ako je moguće, dobro je sa izolacionim materijalom potpuno izolovati temelj, do najniže tačke u zemlji. Ovo je jedino prihvatljivo rešenje kada je objekat već završen i nema podrum ispod, nego je unutrašnja ploča na zemlji. Naredna slika ilustruje ovaj primer.
Ukoliko potoji podrum ispod kuće, koji se ne greje, onda je još bolje da se temelj izoluje i sa unutrašnje strane. Plafonska ploča u prodrumu, preko koje je postavljena toplotna izolacija i košuljica u prostoriji takođe može da predstavlja termički most. Ona je oslonjena na temelj i u indirektnoj je vezi sa zidim. Zbog toga je u slučaju podruma koji se ne greje neophodno izolovati i njegov plafon. Cilj je, dakle, da se što više produži put toploti kroz materijale koji imaju relativno veliku toplotnu provodnost, odnosno malu toplotnu otopornost, u ovom slučaju beton.
Danas postoje savremena rešenja za ovaj problem kojima se u velikoj meri, pa čak i potpuno može eliminisati toplotni most između temelja, zida i poda. Jedno rešenje primenljivo je kod takozvanih lakih konstrukcija, kao što su montažne kuće. To su kalupi od izolacionog materijala koji obavijaju temelj koji nosi osnovnu konstrukciju kuće. Napravljeni su od veoma gustog ekspandiranog poslistirena (EPS) koji može da izdrži veliko opterećenje.
Sa spoljne strane se najčešće lije još jedan temelj koji služi za obziđivanje. On je fizički odvojen od unutrašnjeg temelja izolacionim materijalom.
Kada je reč o konstrukcijama od čvrstog materijala (blokovi i cigla), postoji jedno rešenje kojim se može u velikom procentu ublažiti uticaj toplotnog mosta. Na tržištu postoji nekoliko proizvoda različitih proizvođača koji se jednim imenom mogu nazvati POROZNI TERMOIZOLACIONI BLOK ili kao što ih neki nazivaju TERMOBLOK. Tu spadaju YTONG i WIENERBERGER POROTHERM. Oni mogu da posluže kao veza između zida i temelja, koja ima ulogu termoprekida.
Posebna pažnja se mora obratiti na zaštitu ovih blokova od vlage, u prvom redu se misli na kapilarno dejstvo preko temelja.
TAVANSKI NADZIDAK I ZABAT
Čest slučaj toplotnog mosta se može videti i na tavanu koji se ne
greje. Postavljena je toplotna izolacija sa spoljne strane objekta,
izolovana tavnska ploča, međutim zabat ili nadzidak predstavljaju hladan
most.
Kako bi ublažili efekat ovog hladnog mosta neophodno je izolovati
nadzidak i zabat sa unutrašnje strane. Najbolje bi bilo izolovati čitavu
untrašnju površinu ova dva zida, ali ako se izoluje i do visine od 1m,
značajno će se umanjiti efekat hladnog mosta.
Kako bi ublažili efekat ovog hladnog mosta neophodno je izolovati
nadzidak i zabat sa unutrašnje strane. Najbolje bi bilo izolovati čitavu
untrašnju površinu ova dva zida, ali ako se izoluje i do visine od 1m,
značajno će se umanjiti efekat hladnog mosta.
PARCIJALNA IZOLACIJA
Česta greška u poslednje vreme je i parcijalna izolacija određenih
delova objekta. Najtipičniji primer je stambeni objekat sa više
stambenih jedinica, gde određeni stanari postave toplotnu izolaciju na
deo spoljnog zida koji pripada samo njihovom stanu.
Ovaj prizor je sve češća pojava kod nas
Izvor:
EKONEIMAR
