BUDUĆNOST ENERGETSKOG SEKTORA SRBIJE

Liderska pozicija energetskog sektora Srbije kojoj se teži nosi sa sobom mnogo posla - od investiranja u elektroenergetske, gasne i naftne kapacitete do jasnih planova iskorišćavanja obnovljivih izvora energije, i programa smanjenja energetske intenzivnosti. Srpski energetski sektor hitno morati da razvije strategiju dostupnosti energije, a tek onda eventualnog liderstva u regionu.

Zemlje se udružuju, dogovaraju, prave planove i projekte. Srbija se još nećka – u priči je prva, u realizaciji poslednja. Posledica sporosti jeste moguće zaobilaženje i odsecanje Srbije od unutrašnjeg evropskog energetskog tržišta, a samim tim i linkova sa ostalim regionima.Ne postoji ni jedna energetika sveta, koja može biti liderska ukoliko nema modernu i efikasnu energetsku infrastrukturu (u gasu, nafti, električnoj i energiji obnovljivih izvora), i koja nije reformisana u svim svojim delovima. Srpski eneregtski sektor to nije.

Izostanu li ovi koraci Srbija ne samo da neće biti predvodnik, već neće biti u stanju da prati i odgovori na događanja na tržištu regiona. Brojke su neumoljive, i one pokazuju da će proizvodnja primarne energije u 2008. godini (u odnosu na 2002. godinu) porasti za 14 odsto, a do 2015. godine (u odnosu na 2008. godinu) za još 24 procenta.U isto vreme potrošnja finalne energije raste za 18 odsto, sa projekcijom da do 2015. godine rast bude još 22 procenta. Neto uvoz energenata 2008. u odnosu na 2002. godinu raste za čak 41 odsto, i to najviše kod uglja i gasa. Prema tome, važne energetske investicione odluke mogu se doneti samo ukoliko postoji realna projekcija buduće tražnje za električnom energijom i drugim energentima. Ako se zna da će, prema svim srpskim zvaničnim dokumentima, do 2015. godine najviše rasti potrebe za gasom, a nešto manje za naftom i električnom energijom, onda je neopohodno toj tražnji izaći u susret, adekvatnom i sigurnom ponudom. Srbija treba da ima najmanje još jedan pravac dotoka gasa, koji ne samo da će omogućiti dodatne količine, već će obezbediti sigurnost snabdevanja. Uporedo, potrebno je postojanje jasne politika nabavke gasa, kao i borbe sa gubicima u distribuciji i prenosu gasa. Ne postoji ni jedan razlog da Srbija gas nabavlja preko posrednika, ma ko posrednik bio, posebno što to nije bila praksa do pre par godina. Gas će u Srbiji biti veoma tražen energent, što potvrđuje i Nacionalni plan gasifikacije zemlje, kojim se planira gasifikacija najmanje 400 hiljada domaćinstva, ali i strategija razvoja energetike kojom se planira povećanje upotrebe gasa u proizvodnji električne energije za preko 300 odsto. Upravo zbog toga poslovi koji se u ovoj oblasti obavljaju moraju biti jasni i pregledni, i pre svega ekonomski isplativi. Za poslednjih šest godina prosečna cena električne energije u Srbiji je povećana 556 odsto. Indeks prosečne cene električne energije pokazuje povećanje od čak 600 odsto za potrošače na visokom i srednjem naponu, nešto malo manje (596 odsto) za ostale na niskom naponu, a 523 odsto za domaćinstva. U isto vreme prosečne neto plate su u Srbiji porasle za 56 odsto (2006/2004. RSZ).

Struktura troškova po domaćinstvu (za zemlju na istoj geografskoj širini kao što je Srbija) ukazuje na značajna stanja:

- oko 44 procenta energije jednog domaćinstva se troši na zagrevanje/hlađenje stambenog prostora. Od unete energije, preko 30 odsto se nepotrebno gubi;

- u strukturi gubitaka, 33 procenta se odnosi na gubitke zbog neadekvatne izolacije zidova plafona i podova, a preko 20 odsto zbog loše izolovanih prozora, spoljnih i ulaznih vrata. Građevinski standardi moraju biti inovirani za nove objekte, a za one postojeće, i njihovu rekonstrukciju mora se obezbediti državna stručna i finansijska pomoć;

- oko 14 odsto energije se troši na obezbeđenje tople vode (u Srbiji je to i dalje najviše električna energija, a u manjem obimu gas ili centralni razvod tople vode iz toplana). Istraživanja kažu, da se naše podneblje odlikuje tvrdom krečnjačkom vodom, pa godišnje čišćenje kamenca svih bojlera starijih od 15 godina, može prepoloviti utrošak električne energije (namenjen grejanju vode). Ili, stimulisanje ugradnje jednoručnih baterija, jer je dokazano da se njihovim korišćenjem redukuje 40 procenata utroška tople vode;

- na pripremu jela, osvetljenje, frižidere, veš mašine, otpada oko 33 procenta ukupno utrošene energije. Da li je potrebno naglašavati da samo korišćenje energetski efikasnog savremenog posuđa štedi i do polovinu energije za kuvanje, ili da fluorescentne sijalice troše tri do pet puta manje električne energija za isti osvetljaj (u odnosu na klasične sijalice sa užarenim vlaknom).

Kritična tačka jeste pitanje atestiranih proizvoda, jer samo takvi mogu biti korišćeni i eventualno stimulisani od strane države. Druga kritična tačka jeste edukovanje potrošača. Potreba da energiju racionalnije trošimo mora biti naša svakodnevnica, a ne pritisak. Već na prvi pogled, mogućnosti je mnogo. Ono što nedostaje jeste sveobuhvatna akcija na nivou države, podržana od svih relevatnih institucija. Da bi ostvarila osnovni cilj postojanja energetskog sektora a to je sigurno i bezbedno snabdevanje energijom, Srbija mora imati diversifikovane puteve snabdevanja gasa i nafte, nove elektroenergetske kapacitete, nezavisne proizvođače energije iz obnovljivih izvora, i dinamičnu strategiju podizanja energetske efikasnosti u svim sektorima (industrija, poljoprivreda, saobraćaj, domaćinstva).

Autor: Delovi teksta dr Zorana Z. Mihajlović "Budućnost energetskog sektora Srbije"

Izvor: b92.net