PROVETRAVANJE - LEK ZA KONDENZACIJU

Ako je povećna vlaga u prostoru usled nekontrolisanog isparivanja kod kuvanja, sušenja veša, vlage u zidovima, povećanog broja saksija sa cvećem i eventualno povećanog broja ljudi, dolazi do pojave kondezacije na staklu sa unutrašnje strane. Problem kondenzacije se rešava dodatnim zagrevanjem vazduha ili povremenim provetravanjem, otvaranjem prozora na kip na kratko.

Vlažnost vazduha u radnoj ili stambenoj prostoriji je pored temperature, jedan od elemenata koji utiču na stvaranje atmosfere pogodne za život i rad. Ako je sadržaj vlage u prostoriji nizak, disajni putevi se suše, što utiče na stvaranje napetosti. Visoka vlažnost, sparna atmosfera takođe je neprijatna. Granice u kojima se čovek oseća prijatno kreću se izmeu 30 i 65 odsto relativne vlage. S druge strane, teži se da kada je hladno ne dođe do zamagljivanja prozora.

Postavlja se pitanje pod kojim uslovima dolazi do zamagljivanja? Vazduh sadrži uvek izvesnu količinu vodene pare, a maksimalna količina vlage koju može da primi određena količina vazduha zavisi od temperature. Ukoliko je sadržaj na određenoj temperaturi manji od maksimalnog, znači da je vazduh nezasićen vodenom parom. Ako vazduh sadrži više vodene pare nego što odgovara određenoj temperaturi onda je prezasićen, i višak se izlučuje u vidu finih kapljica. Ako se vazduh hladi, a pri tome mu se ne menja apsolutna vlažnost, u jednom momentu, na određenoj temperaturi postaje zasićen. Pri daljem hlađenju dolazi do kondezacije, tj. višak vlage se izdvaja na okolnim predmetima u vidu rose. Isti uslovi vladaju na površini staklenog okna, ako temperatura stakla zbog hlađenja hladnim vazduhom spolja (zimi) opadne ispod temperature zasićenog vazduha (u prostoriji koja je zagrejana), tj. prekorači se tačka rose, vlaga iz vazduha će se kondezovati na unutrašnjoj površini stakla i u tom slučaju staklo će zamagliti.

Pojava plesni (buđi) je povezana sa vlagom. Postoji puno razloga za pojavu plesni:

• zaostala vlaga u objektu,

• prisustvo spoljašnje vlage

• prisustvo vlage iz zemlje

• oblaganje spoljašnjih zidova

• prevelika količina vlage u stanu usled neadekvatnog luftiranja i načina življenja…

Ovako nastalu vlagu treba odstraniti luftiranjem najmanje tri puta dnevno:

• ujutru nakon ustajanja, da bi se tokom noći stvorena vlaga od ljudi i biljaka odstranila;
• još jednom u toku dana, npr. posle dolaska kući;
• pre spavanja.

Najzastupljeniji način luftiranja - prozor otvoren na kip - dovodi do preterane razmene vazduha. Gubici energije su tada veći nego pri kratkotrajnom luftiranju pravljenjem promaje. Rashlađivanjem prostorije povećava se verovatnoća pojave kondenzacije.

Spoljna fasada zgrade bi trebalo da bude opremljena otvorima (ili odgovarajućim ventilacijskim uređajem) koji bi odvodili vlagu zajedno sa istrošenim vazduhom. Kod hermetičnih zgrada treba osigurati odgovarajuću ventilaciju, jer njen nedostatak može dovesti do značajnog rasta zasičenja zraka vodenom parom.

Uopšteno je mišljenje je, da zamena stolarije novom aluminijumskom ili PVC stolarijom ne bi smela da prouzrokuje nikakve negativne pojave. Smatra se da takva zamena može čak i da pomogne uštedi sredstava, koje smo do sada plaćali za grejanje. Treba biti svestan, da prozor ne zamenjuje grejalicu ili centralno grejanje. Čak i najbolji prozor može doprineti značajnom ograničenju količine trošenja toplotne energije pod uslovom osiguranja odgovarajućih faktora korišćenja. U slučaju nepravilnog korišćenja stolarije i prostorije sami sebi nanosimo štetu. Osim šteta koje će nastati kao rezultat kondenzacije vodene pare iz vazduha pod odgovarajućim okolnostima, stvaramo takođe "neugodan miris" kojem će razne vrste bakterija imati odgovarajuće uslove za razvoj.