Većina potrošača u Srbiji bi čak mogla da prepolovi svoje račune samo ako bi racionalno trošili struju i ako bi najveći deo potrošnje prebacili u vreme kad je jeftinija struja, poručuje za “Blic” Slobodan Ružić, stručnjak za tarifne sisteme.
Ružić tvrdi da građani Srbije nisu iscrpli ni deo mogućnosti za uštedu struje, pa mu se čak čini da se ovde vodi antikampanja protiv racionalnog korišćenja električne energije.
- Kada kažem da bi potrošnja u domaćinstvima mogla da se prepolovi, pod time ne mislim da ljudi treba da se odriču nekih svojih potreba već samo da ne troše za ono što ne moraju i da dobar deo potrošnje prebace u noćnu tarifu kada je struja čak četiri puta jeftinija nego u toku dana - tvrdi ovaj sagovornik “Blica” koji je direktor preduzeća za energetsku efikasnost „Energy saving group“.
On objašnjava da je veoma bitan segment uštede uključivanje bojlera samo tokom noći, što, kako tvrdi, značajno utiče na mesečni račun, a ne predstavlja nikakav napor za domaćinstvo.
- To može da se izvede i postavljanjem tzv. releja koji automatski uključuje bojler u trenutku kada stigne signal za nižu tarifu i automatski se isključuje kada stigne signal za skupu struju - navodi Ružić i objašnjava da bi i pored tog automatizma bojler mogao da se uključuje u bilo koje doba dana.
Kao još jednu značajnu meru uštede, Ružić navodi i poklapanje posuda prilikom kuvanja, bez obzira da li se kuva kafa ili ručak.
- Ako kuvate s poklopljenom posudom razlika je deset posto energije - kaže direktor preduzeća za energetsku efikasnost „Energy saving group“.
Među bitne faktore uštede spada i menjanje navike kupanja, pa se zarad manjeg utroška energije, a samim tim i radi tanjeg računa preporučuje samo tuširanje umesto kupanja u punoj kadi. Kako objašnjava naš sagovornik, bojler od 80 litara treba da bude napunjen da bi se napunila i kada, dok je ista količina zagrejane vode dovoljna da se, ako štede, okupa troje članova porodice.
Pored poželjnog gašenja sijalica prilikom izlaska iz sobe, gotovo svi savetuju da bi obične sijalice trebalo zameniti štedljivima, koje su dva do tri puta skuplje od običnih, ali smanjuju potrošnju energije, a samim tim i račun za struju.
Ovi savetu naročito su dobili na značaju ovih dana kada je struja za domaćinstva poskupela oko 11 odsto, mada su veoma važni za prihvatanje i zbog ušteda energije.
Ružić tvrdi da firme još više od građana uzaludno troše struju i da su u tom segmentu još neefikasnije od domaćinstava. Naravno, u isto vreme električna energija, koja je, da podsetimo, za industriju značajno skuplja nego za građane, predstavlja važan rashod brojnih proizvodnji. Međutim, najveći broj kompanija u Srbiji nema svoj plan energetske efikasnosti, pa se dešava da, iako deklarativno kažu da moraju da štede, troše i do trideset odsto više energije nego što je to racionalno.
- Razlog je taj što nam je još od naših očeva, iz davnina, ostalo verovanje da imamo dovoljno energije, odnosno da je imamo više nego što nam je potrebno. Pored toga, činjenica je da je problem i to što u preduzećima imamo staru tehnologiju koja mnogo troši, jer proizvodni pogoni nisu rekonstruisani - kaže on.
Ovaj stručnjak objašnjava da je firmama mnogo teže nego domaćinstvima da postignu uštede električne energije jer su preduzećima potrebna velika ulaganja da bi bila energetski efikasnija.
Jedno vreme država je podržavala građane koji su u želji da štede energiju rešili da zamene staru stolariju ili srede fasadu. Od momenta kada je Vlada, prošlog proleća objavila da preko banaka subvencioniše kupovinu novih prozora do trenutka kada više nije bilo novca za ovaj projekat prošlo je manje od nedelju dana. Danas poslovne banke daju povoljnije kredite za energetsku efikasnost, a ove projekte podržavaju vlade Italije i Nemačke.
Kako kažu u bankama, postoji interesovanje za ovu vrstu zajmova, ali još uvek ne u meri u kojoj analize pokazuju koliko su zgrade i kuće po Srbiji energetski neefikasne, odnosno koliko trošimo više energije nego što nam je to realno potrebno.
Prema poslednjim podacima, zgrade i kuće u Srbiji su apsolutno energetski neefikasne. Tačnije, najveći deo njih nema sređenu fasadu ni dobre prozore.
- Računa se da na nivou Srbije treba skoro pet milijardi evra kako bi se sredile sve fasade i prozori, a što bi omogućilo da se racionalnije troši električna energija i da u isto vreme građani imaju manje račune za struju - tvrde stručnjaci.
Ova ulaganja se očekuju od građana, kao vlasnika stanova u zgradama i kuća, ali oni nemaju dovoljno sredstava. Ipak, odnedavno više u Srbiji ne postoji mogućnost da se izgradi zgrada koja nema energetski pasoš, odnosno nije energetski efikasna.
Izvor: Blic , www.stedimo-energiju.com
No comments:
Post a Comment