Evropski standardi za zgrade

 

Evropski standardi za energetsku efikasnost zgrada EN15232

Energetska efikasnost prema EPBD

Rezidencijalni i poslovni objekti potroše preko 40% od ukupne energije koja se potroši u Evropi. Drugi deo energije potroši se na transport i potrebe industrije. Sa ciljem da se ispune ključni zahtevi regulativa o zaštiti životne sredine smanjujući pritom troškove energije čija je cena stalno u porastu, od presudnog je značaja da zgrade i sistemi regulisanja u njima budu projektovani tako da budu što efikasniji.

Evropska Unija ovlastila je Evropsko udruženje za standardizaciju „European Standardisation Committee“ (CEN) da napravi standarde u okviru EPBD direktive (Energy Performance of Buildings Directive 2002/91/EG) sa ciljem da se standardizuju metode za proračun i uštedu energije. CEN je pripremio niz standarda kao što je EN 15232 kojim se određuje u kojoj meri automatizacija zgrade utiče na energetsku efikasnost i EN 15500 koji definiše standarde i kriterijume za energetsku efikasnost proizvoda i njihovu sertifikaciju.

Evropski standard za energetski učinak zgrada ili “The European Energy Performance of Buildings Directive“ (EPBD) opisuje norme koje moraju da se usvoje kako bi se poboljšala enegretska efikasnost zgrada kao obaveza naglašena Kjoto protokolom. Ove regulative zahtevaju dokaze o energetskoj efikasnosti u vidu testa i sertifikacije sistema i  opreme pri čemu ključnu ulogu imaju komponente i sistemi za upravljanje zgrada i kućne automatike. Komponente i sistemi automatizacije mogu se posmatrati kao „mozak“ zgrade i imaju za cilj da održe konforne uslove i kontrolišu potrošnju energije kako bi postigli što efikasnije funkcionisanje objekta.

Na ovaj način Evropski sistem kontrole kvaliteta za automatizaciju kuća i zgrada pomaže da se uspostavi jasan i fer proces uvođenja standarda, testiranja i sertifikacije.

Standard EN 15232

Standardom EN 15232 definisane su četiri klase efikasnosti upravljanja zgrada od A do D. Nakon što je u zgradu ili kuću implementiran sistem upravljanja određuje se kojoj klasi efikasnosti pripada. Potencijalna ušteda električne i toplotne energije može se sračunati za svaku klasu na osnovu tipa objekta i namene. Vrednosti energetske klase C uzimaju se kao referentne za upoređivanje dobijenih rezultata.

U tabeli dat je prikaz razlika u potrošnji energije za tri tipa zgrada (poslovni prostor, škole i hoteli) u klasama efikasnosti A,B i D u odnosu na referentne vrednosti klase C. Na primer, korišćenjem klase A sistema može se uštedeti i do 30% toplotne energije potrebne za zagrevanje kancelarija.

 

Za grejanje.com - Milan Jovanović dipl.inž.maš.