OGRADE I GELENDERI

Stabilna ograda i čvrsti rukohvati osiguravaju sigurnost kretanja na stepeništu. Za izradu i postavljanje stepeništa i ograda postoje precizna pravila koja treba uzeti u obzir u fazi planiranja investicije. Na primer, stepenište do 1,5 m širine mora imati ogradu samo na jednoj strani dok šira stepeništa moraju imati ogradu na obe strane. Ukoliko su i deca u kući, ograda mora biti tako koncipirana da je penjanje i provlačenje otežano.

Na tržištu postoje ograde u metalnim i drvenim konstrukcijama, s horizontalnim i vodoravnim profilima, cevima i rešetkama, kao i punjenjima od žičanog stakla ili sigurnosnog stakla, drveta, plastike, žičanog pletiva i sl. Učvršćivanje ograde se vrši na stepenicama ili bočno. Rukohvati se rade od materijala i u oblicima koji omogućuju dobro držanje.

SUNCE ograde i terase dodatno upotpunjuju izgled Vašeg doma. Bilo da je reč o unutrašnjim ili spoljašnjim ogradama, montaža aluminijumskih i PVC ograda je predviđena za sve visine i namene, za ekskluzivne poslovne i kvalitetne stambene namene, enterijere i eksterijere. Karakteristika naših ograda je prilagodljivost svim zahtevanim visinama i željenim oblicima, kao i gotovo neiscrpan izbor oblikovanja i finalne obrade aluminijuma i boja PVC-a, što omogućava primenu i kod rekonstrukcija potkrovlja, galerija, poslovnog ili drugog prostora.

Konstrukcija se sastoji od „zglobno“ formiranih aluminijumskih i PVC profila „zategnutih“ čeličnim šipkama, što joj daje fleksibilnost, čvrstu, trajnu i kvalitetnu estetsku obradu. Svi stubovi ograde se vezuju direktno za podlogu ( i to po mogućstvu vertikalnom vezom ili horizontalnom bočnom vezom), a krajnji stubovi se radi sigurnosti dodatno vezuju za zid.

SUNCE ograde i gelenderi će dodatno ulepšati izgled Vašeg doma. Izrađuju se od aluminijuma, u svim željenim, gotovo neiscrpnim oblicima. Predviđene su za ekskluzivne poslovne i kvalitetne stambene objekte, enterijere i eksterijere. Izuzetnu primenu nalaze prilikom rekonstrukcija potkrovlja, galerija, poslovnog i stambenog prostora.

Unutarašnja i spoljašnja stepeništa

Po svom položaju i dimenzijama stepeništa moraju imati usklađenu propusnu moć u zavisnosti od broja osoba koje se njima koriste. Stepeništa moraju biti izvedena tako da jasno ukazuju smer prema izlazu iz objekta. Izlazne stepenice koje se nastavljaju u podrum ili druge niže etaže, treba da su odvojene pregradama, vratima ili nekim drugim pogodnim načinom na etaži gdje se izlazi iz zgrade, tako da smer izlaženja bude jasan.

Spoljna stepeništa koja se koriste kao izlaz moraju biti projektovana i napravljena tako da ih mogu koristiti sve osobe, moraju imati zaštitnu ogradu visine najmanje 120 cm i treba da budu zaštićene od atmosferskih uslova. Stepenišni put s odmorištima mora se nastavljati bez suženja duž smera izlaznog puta. Nije dozvoljeno na stepeništima voditi instalacije ili postavljati ukrase ako se njima smanjuje prostor izlaza.

Na stepeništima i prilazima stepeništu ne smeju se stavljati stvari koje mogu da zbune osobe, kao što su ogledala, neobeležene pregrade i razne dekoracije, na način koji bi mogao izazvati zabunu u pogledu pravca izlaženja. Stepeništa i prilazi stepeništima moraju biti dobro osvetljeni, a izvori svetlosti moraju biti postavljeni tako da osvetljavaju zonu kretanja i da ne zasljepljuju osobe. Korisna širina stepenišnog kraka unutrašnjih stepenica ne može biti manja od 1,10 m, a mora odgovarati broju osoba koje ih koriste i rasporedu prostorija u objektu. Pod korisnom širinom stepenišnog kraka podrazumijeva se širina stepenica merena između rukohvata i zida.

Materijal gazišta i odmorišta stepeništa ne sme biti klizav, a ako postoji opasnost od klizanja potrebno je na površini gazišta staviti materijal koji nije klizav. Visina stepenica u građevinskim objektima namenjenim za radne i pomoćne prostorije mora iznositi od 13 do 19 cm, a širina gazišta od 26 do 36 cm zavisno do njihove namjene. Sve stepenice na istom stepeništu moraju biti jednake po visini i širini gazišta, a odstupanja u širini gazišta i u visinama pojedinih stepenica, ne smeju biti veća od 0,5 cm.

Zaštitne ograde i rukohvati

Stepenište i stepenišno odmorište duž rubova s otvorene strane moraju imati zaštitnu ogradu s rukohvatom. Zaštitne ograde i rukohvati moraju biti postavljeni kontinuirano na celoj dužini kraka stepeništa. Stepeništa koja imaju do 10 stepenica moraju biti sa jedne strane ograđena sigurnom ogradom, a stepeništa sa više od 10 stepenica moraju imati ogradu za obje strane. Visina zaštitne ograde ne smije biti manja od 100 cm mereno od poda.

Rukohvati i zaštitne ograde na stepenicama moraju biti postavljeni na visini od 100 cm iznad gornje površine gazišta, mereno od sredine gazišta stepeništa do vrha rukohvata odnosno ograde. Rukohvati moraju biti izvedeni tako da ruka može po njima kliziti bez prekida. Popuna zaštitne ograde (prečke, međuprečke, stupovi, umeci) mora biti konstruirana za jednolično opterećenje preko ukupne površine ograde. Razmak i dimenzije popune ograde moraju odgovarati horizontalnom opterećenju na rukohvatu ograde.

Ako se popuna zaštitne ograde izvodi od dužinskih međuprečki, onda se mora predvideti dovoljan broj međuprečki i to tako da slobodan razmak između prečki, mereno na tok prečke, ne prelazi 25 cm između prečki odnosno vrha poda, gazišta ili obruba.

ZATVARANJE TERASA I BALKONA

Zbog hroničnog nedostatka stambenog prostora ljudi često pribegavaju zatvaranju terasa, balkona ili lođa kako bi povećali stambeni prostor. Terasa se može zatvoriti na razne načine uz pomoć PVC stolarije, aluminijske stolarije ili roletni.

Ako će vam terasa služiti samo kao spremište, pa želite stvari samo da zaštitite od kiše, onda je dovoljno terasu zatvoriti roletnama. Kod zatvaranja terase roletnama ne bi trebalo preći širinu plašta od 80cm, jer kod jačeg udara vetra lamele mogu iskočiti iz vođica usled savijanja i skraćivanja njihove dužine. To je ujedno i najjeftiniji način zatvaranja balkona, a cena zavisi od vrste lamela (PVC ili aluminijske lamele), o vrsti kutije za roletnu i vođica (metalne ili aluminijske), načinu podizanja roletne (gurtna, kurbla ili elektromotor) i potrebnim opšivkama na spojevima vođica, kutije i zida.

Zatvaranje terasa PVC ili alu stolarijom

Kod zatvaranja terasa, balkona ili lođa treba voditi računa o puno detalja, kako bi taj dodatni prostor bio u potpunosti funkcionalan i tehnički dobro rešen. Ako balkon nema betonsku ogradu može se zatvoriti u gornjem dijelu okretno-nagibnim prozorima, ili kliznim prozorima, s tim da se u donjem delu postavi fiksni element sa punim sendvič panelom. Vrlo dobar izbor za zatvaranje balkona je PVC stolarija jer osigurava odličnu toplotnu i zvučnu izolaciju. Kod montaže treba voditi računa o okapnicama kako se ne bi stvorio hladni most, jer onda sigurno dolazi do orošavanja zida ili podprozorske daske. Uz PVC stolariju moguće je ugraditi i roletne kao dodatnu zaštitu od sunca i neželjenih pogleda. Ako se zatvaranje balkona radi sa aluminijskom stolarijom onda je to potrebno uraditi sa aluminijskim profilima sa termo-prekidom. U protivnom će sigurno doći do orošavanja profila.

Ako zatvaramo balkon na poslednjem spratu objekta vrlo često treba uraditi i krov. Stakleni krov je vrlo efektan, ali je puno skuplji od punog krova zbog toga što se zastakljenje mora izvesti sigurnosnim lamistal staklima koja znatno poskupljuju ceo poduhvat.

PROVETRAVANJE - LEK ZA KONDENZACIJU

Ako je povećna vlaga u prostoru usled nekontrolisanog isparivanja kod kuvanja, sušenja veša, vlage u zidovima, povećanog broja saksija sa cvećem i eventualno povećanog broja ljudi, dolazi do pojave kondezacije na staklu sa unutrašnje strane. Problem kondenzacije se rešava dodatnim zagrevanjem vazduha ili povremenim provetravanjem, otvaranjem prozora na kip na kratko.

Vlažnost vazduha u radnoj ili stambenoj prostoriji je pored temperature, jedan od elemenata koji utiču na stvaranje atmosfere pogodne za život i rad. Ako je sadržaj vlage u prostoriji nizak, disajni putevi se suše, što utiče na stvaranje napetosti. Visoka vlažnost, sparna atmosfera takođe je neprijatna. Granice u kojima se čovek oseća prijatno kreću se izmeu 30 i 65 odsto relativne vlage. S druge strane, teži se da kada je hladno ne dođe do zamagljivanja prozora.

Postavlja se pitanje pod kojim uslovima dolazi do zamagljivanja? Vazduh sadrži uvek izvesnu količinu vodene pare, a maksimalna količina vlage koju može da primi određena količina vazduha zavisi od temperature. Ukoliko je sadržaj na određenoj temperaturi manji od maksimalnog, znači da je vazduh nezasićen vodenom parom. Ako vazduh sadrži više vodene pare nego što odgovara određenoj temperaturi onda je prezasićen, i višak se izlučuje u vidu finih kapljica. Ako se vazduh hladi, a pri tome mu se ne menja apsolutna vlažnost, u jednom momentu, na određenoj temperaturi postaje zasićen. Pri daljem hlađenju dolazi do kondezacije, tj. višak vlage se izdvaja na okolnim predmetima u vidu rose. Isti uslovi vladaju na površini staklenog okna, ako temperatura stakla zbog hlađenja hladnim vazduhom spolja (zimi) opadne ispod temperature zasićenog vazduha (u prostoriji koja je zagrejana), tj. prekorači se tačka rose, vlaga iz vazduha će se kondezovati na unutrašnjoj površini stakla i u tom slučaju staklo će zamagliti.

Pojava plesni (buđi) je povezana sa vlagom. Postoji puno razloga za pojavu plesni:

• zaostala vlaga u objektu,

• prisustvo spoljašnje vlage

• prisustvo vlage iz zemlje

• oblaganje spoljašnjih zidova

• prevelika količina vlage u stanu usled neadekvatnog luftiranja i načina življenja…

Ovako nastalu vlagu treba odstraniti luftiranjem najmanje tri puta dnevno:

• ujutru nakon ustajanja, da bi se tokom noći stvorena vlaga od ljudi i biljaka odstranila;
• još jednom u toku dana, npr. posle dolaska kući;
• pre spavanja.

Najzastupljeniji način luftiranja - prozor otvoren na kip - dovodi do preterane razmene vazduha. Gubici energije su tada veći nego pri kratkotrajnom luftiranju pravljenjem promaje. Rashlađivanjem prostorije povećava se verovatnoća pojave kondenzacije.

Spoljna fasada zgrade bi trebalo da bude opremljena otvorima (ili odgovarajućim ventilacijskim uređajem) koji bi odvodili vlagu zajedno sa istrošenim vazduhom. Kod hermetičnih zgrada treba osigurati odgovarajuću ventilaciju, jer njen nedostatak može dovesti do značajnog rasta zasičenja zraka vodenom parom.

Uopšteno je mišljenje je, da zamena stolarije novom aluminijumskom ili PVC stolarijom ne bi smela da prouzrokuje nikakve negativne pojave. Smatra se da takva zamena može čak i da pomogne uštedi sredstava, koje smo do sada plaćali za grejanje. Treba biti svestan, da prozor ne zamenjuje grejalicu ili centralno grejanje. Čak i najbolji prozor može doprineti značajnom ograničenju količine trošenja toplotne energije pod uslovom osiguranja odgovarajućih faktora korišćenja. U slučaju nepravilnog korišćenja stolarije i prostorije sami sebi nanosimo štetu. Osim šteta koje će nastati kao rezultat kondenzacije vodene pare iz vazduha pod odgovarajućim okolnostima, stvaramo takođe "neugodan miris" kojem će razne vrste bakterija imati odgovarajuće uslove za razvoj.

ALUMINIJUMSKA STOLARIJA

Kada je potrebna lagana ali čvrsta i postojana konstrukcija i kada se radi zastakljivanje većih površina, aluminijumska stolarija je prvi izbor inženjera. Aluminijumska stolarija odličan je izbor za izradu zimskih vrtova. Kod aluminijuma možete očekivati samo perfekciju i savršenstvo, visoke izolacione sposobnosti i visok stepen završne obrade. Nekoliko različitih boja, uz jasne i oštre linije, svakom objektu daće potrebnu dozu luksuza sa naglaskom na moderni stil.

Aluminijum se najčešće koristi za izradu vrata koja svaki dom maksimalno oplemeni svojim izgledom i dizajnom. Od aluminijuma se prave i prozori koji mogu biti izrađeni od plastificiranih i eloksiranih profila sa ili bez termo-prekida. Kupci najčešće postavljaju pitanja o aluminijumskoj bravariji: "Da li je plastificirana i ima li termo prekid?", a postoje i različite debljine profila, broj komora, širina termo-mosta... Lučni aluminijumski prozori imaju odličnu statičku stabilnost za razliku od PVC-a koji ne može imati čelično ojačanje u luku.

Plastificirani i eloksirani aluminijum

U proizvodnji aluminijumskih prozora i vrata koristi se nekoliko vrsta profila i to aluminijum sa termo prekidom koji je odličan za spoljnu stolariju, hladan aluminijum za unutrašnje pregrade ili u uslovima izjednačene temperaure i drvo/aluminijum kod kojeg je unutrašnja stana aluminijumskog profila obložena drvetom.

Sve vrste aluminijumskih profila mogu biti površinski obrađene, zaštićene i bojene plastifikacijom ili eloksiranjem, tj.anodnom oksidacijom. Plastificirani aluminijumski profili se boje po RAL karti, pa je time omogućena apsolutna sloboda izbora boja. Kod eloksaže najčešće boje su varijacije bronze i boja sirovog aluminijuma. Plastifikacija aluminijuma je površinska obrada aluminijuma kod koje se prvo profil čisto po određenoj proceduri i nakon toga se nanosi boja u prahu elektrostatičkim pištoljem u automatskoj kabini. Nakon toga se boja suši u peći na 180 stepeni Celzijusa u svrhu polimerizacije kada dolazi do stapanja čestica praha i hemijske reakcije umrežavanja, tj. polimerizacije i na kraju stvaranja obojenog sloja koji se odlikuje:

• izvrsnom vodo-otpornošću,
• otpornošću na gubitak boje i žutenje,
• visokom kompatibilnošću sa pigmentima,
• izvanrednim prijanjanjem za podlogu,
• izvrsnom otpornošću na vremenske uticaje i UV zrake,
• dobrom moći pokrivanja površine,
• debljinom sloja plastifikacije od 70 - 100 mikrona.

Eloksaža ili anodna oksidacija aluminijuma je površinska zaštita specifična za aluminijum. Debljina sloja koji se nanosi eloksažom je od 15 - 20 mikrona. Ovim procesom aluminijum dobija trajnu zaštitu od korozije i specifičnu metaliziranu boju. Eloksaža je ograničena na samo nekoliko različitih boja i to: prirodna boja aluminijuma, bronza od svetle do crne, boje inoxa od svetle do tamne i zlatna boja.

Aluminijumski profili svojom čvrstoćom osiguravaju izuzetnu statičku stabilnost ugrađenih elemenata, izuzetno su lagani, osiguravaju dug vek trajanja, a zbog velikog izbora boja arhitekte rado posežu za ovim materijalom jer ih ne sputava u potpunom ostvrenju njihovih arhitektornskih kreacija.

Izvor: www.alu-m.hr/

POBOLJŠAJTE IZOLACIJU VAŠEG DOMA

Na izolaciju kuće ili stana već sada treba misliti, zato hajde da se prisetimo mesta na kojima postoji najveći gubitak toplote i načina na koji možemo prevazići ove gubitke. U listi ispod možeti pogledati prosečnu procentualnu raspodelu gubitka toplote na različitim mestima u Vašem domu, na osnovu proverenih istraživanja. Kao što se vidi, postoje i toplotni odvodi za koje verovatno niste ni znali. Kroz njih se gubi samo manji deo toplote, ali za nas je veoma značajno što su baš to mesta na kojima možemo sami da napravimo najveću uštedu.

• Zidovi, podovi i tavanice - 31 %
• Ventilacioni odvodi (dimnjaci, ventilatori, ventilacione rešetke u ostavama itd...) - 19 %
• Otvori uz cevi vodovoda / kanalizacije i grejanja - 13 %
• Kamini, ognjišta i čunkovi, peći na čvrsto gorivo - 14 %
• Vrata - 11 %
• Prozori - 10 %
• Električne utičnice, dozne i loše ispunjeni kanali za električne i druge vodove - 2 %

Koliko Vam vremena treba da dobro zadihtujete otvore uz sve instalacione cevi i električne utičnice? Možda ni jedno čitavo popodne, a oni u zbiru daju 15% ukupnih gubitaka! Ako tome pridodate prozore, vrata i pojedine ventilacione otvore (za šta takođe nije potrebna nikakva veća investicija), videćete da možete sami da eliminišete preko 60% svih mogućih toplotnih odvoda u Vašem stanu ili kući.

Ukoliko imate vremena i nešto malo sredstava, toplo preporučujemo i oblaganje tavanice podruma i poda Vašeg tavana izolacionim pločama od sintetičkih masa ili polimera. Budući da su ovo prostorije u koje ulazite samo Vi, rad ne mora da bude savršen (čak možete i preskočiti završnu obradu), a cena ploča je relativno niska, pa su one dostupne gotovo svima. Nije Vam potreban nikakav poseban alat, a ploče se za podlogu pričvršćuju najčešće sintetičkim lepkovima koji se veoma lako nanose i brzo suše.
Evo kako lako možete otkriti u kolikoj meri Vaša vrata zaista "dihtuju" - tokom noći (ili uz ugašeno svetlo, ako su unutrašnja vrata u pitanju) stanite ispred vrata i osvetlite njihov ram baterijskom lampom. Postavite nekoga sa druge strane vrata da osmatra da li i gde svetlost prolazi kroz šupljine između okvira i vrata. To su mesta kroz koja će zimi ulaziti hladan vazduh. Ovaj problem se rešava relativno lako, korišćenjem gumirane ili sunđeraste samolepive trake koja se lepi na površine okvira na koja vrata naležu. Ukoliko vidite da se posle intervencije vrata otežano zatvaraju, smanjite debljinu izolacije na kritičnim mestima, jer loše zatvorena vrata čine više štete nego koristi. Ne zaboravite da proverite da li oko okvira postoje neke šupljine u zidu - ako postoje, ispunite ih pur-penom ili nekim drugim pogodnim izolacionim materijalom. Ukoliko je brava loša, pa se vrata sama otvaraju, obavezno je popravite, jer ćete se inače neprijatno iznenaditi kada se sama otvore u sred zimske noći, pa se probudite u totalno hladnoj sobi. Ukoliko je zazor između vrata i okvira veći nego što traka može da zadihtuje, možete na okvir zakucati tanku drvenu letvicu i time smanjiti zazor.
Još jedno problematično mesto je veliki zazor ispod vrata. Da bi utvrdili potencijalnu opasnost, koristite Poštarski test: Uzmite list debljeg papira ili kartona (npr. razglednicu ili kovertu) i probajte da je proturite ispod zatvorenih vrata. Ukoliko ste uspeli, znajte da će na isti način u Vaš dom ući vetar, kiša, blato, prašina i ostali neželjeni gosti. Ovaj problem se najčešće leći postavljanjem novog, višeg praga, koji svodi prorez na minimum - tek da vrata mogu da se otvore i zatvore bez problema. Alternativno, možete povećati visinu starog praga zakucavanjem letvice, metalne/mesingane lajsne ili lepljenjem parčeta iverice ili gume.
Prozori se obrađuju veoma slično vratima, s tim što je testiranje kvaliteta izolacije nešto drugačije. Tokom vetrovitog dana najčešće možete prostim osluškivanjem i prislanjanjem osetljivih površina kože (npr. obraza) da osetite male mlazeve hladnog vazduha koji ulaze kroz zatvoren prozor. Pored toga, možete uzeti parče žice, na njega zakačiti jedan sloj papirne maramice i posmatrati gde postoji protok vazduha koji pomera papir u smeru od prozora. Ukoliko ste u prilici, najbolje je da celokupnu stolariju zamenite kvalitetnom, PVC ili aluminijumskom, koja "dihtuje" mnogo bolje od konvencionalne drvene stolarije.
Više informacija o kvalitetnoj aluminijumskoj i PVC stolariji možete dobiti na internet adresi http://www.suncemarinkovic.com

VODENA KOCKA - ZVEZDA OLIMPIJADE U PEKINGU

Nakon spektakularnog otvaranja Olimpijade 2008 u Pekingu, pripremite se da izgubite dah ponovo – kada ugledate senzacionalnu zgradu kineskog Nacionalnog plivačkog centra u kome će se odvijati olimpijska takmičenja u plivanju, skokovima u vodu, vaterpolu i sinhronom plivanju. Poznato kao „Vodena kocka“ zdanje je dizajnirano u obliku kocke, a čini ga čelična struktura u potpunosti ispunjena balonima. Raspored balona je napravljen na osnovu rasporeda organskih ćelija i prirodne formacije balona sapunice.

Projekat Vodene kocke je izabran kao najbolji među ukupno deset projekata na međunarodnom konkursu održanom 2003. godine, a njeni dizajneri su zapravo dve australijske kompanije “PTW Architects” i “Arup Australasia engineering group”, koje su radile zajedno i na izgradnji Akvatik centra za Olimpijadu u Sidneju 2000. godine. Stručnjaci kažu da zgrada predstavlja spomenik teoriji fizike, s obzirom na to da su dizajneri ovog futurističkog zdanja inspiraciju dobili iz teoretskog istraživanja strukture sapunice dvojice irskih fizičara.

Materijal od koga su ćelije napravljene je visoko inovativan, lagan i transparentan teflon pod nazivom ETFE. To je specijalna vrsta teflona dizajnirana da reaguje na promenu svetlosti, što će omogućiti i stvaranje zadivljujućih vizuelnih efekata za maksimalnih 17 000 posetilaca i milione TV gledalaca.

Zgrada ima i izraženu zelenu komponentu. Njena površina je 70 000 m², ali bez obzira na to biće energetski samoodrživa jer će čak 90% solarne energije koja pada na zgradu biti iskorišćeno za zagrevanje bazena i unutrašnjosti zdanja. S obzirom na to da je za dobro održavanje bazena potrebno dosta vode, a da Peking spada u manje kišne gradove, dizajneri su prevazišli ovaj problem konstruisanjem sistema koji reciklira vodu iz bazena i sistema akumulacije svake kapi kiše koja padne na zgradu u toku godine.

Više informacija o Vodenoj kocki može se pronaći na internet adresi kompanije "Arup Australasia Engineering Group".

KVALITETNI PROZORI I VRATA ŠTEDE ENERGIJU

U pripremama za početak gradnje ili renoviranje Vašeg doma prozori i vrata su bitna stavka. Da li je bolja drvena, PVC ili aluminijumska stolarija? Pitanje nije jednostavno, a ljudi često pogriješe u izboru jer su neinformirani. Arhitekt Davor Ivelić, direktor projektnog biroa Ajunto iz Zagreba, upozorava da te greške izazivaju lančanu reakciju koja poskupljuje gradnju.

Prozor, pre svega, mora biti dobar toplotni izolator i jako je važno da bude dobro ugrađen kako se vlaga ne bi provlačila sa strane. Ako je ugradnja dobra i stolarija kvalitetna, neće kasnije biti nepotrebnih troškova. Na primer, loš drveni prozor preneće vlagu u kuću pa će na zidu izbiti gljivice, a zbog loše ugradnje voda će se cediti po zidu i podignuti parket. PVC stolarija je ekonomski najpovoljnija i najjednostavnija za održavanje - zato je na prostoru Balkana poslednjih nekoliko godina najpopularniji materijal za stolariju.

Tehnologija proizvodnje i način sklapanja ne rešavaju problem idealne toplotne i zvučne izolacije, s’obzirom da je drvo “živ” materijal koji, kako kažu arhitekte, “diše”. Zbog toga sa spoljne strane mora biti dodatno zaštitno premazima. Danas se više, kaže Ivelić, ne proizvode prozori od masivnog drveta, što je skupo, nego iz lameliranih elemenata u slojevima.

Treća podvrsta su metalni prozori i vrata koji imaju široku upotrebu. Najčešći materijal je aluminijum, zbog svoje čvrstoće i lakoće, kao i čelik.

Proizvodnja PVC prozora je relativno jednostavna, što implicira veliki broj proizvođača i priučenih proizvođača vrlo nekvalitetne PVC stolarije, što je u principu bačen novac. Firme s tradicijom i patentima u izradi PVC stolarije mogu da budu skuplje, ali njihov proizvod traje više generacija - upozorava Ivelić.

Koji prozor bolje čuva toplotu? PVC i aluminijum su skoro na istom nivou na, a najslabiji je izolator drvena stolarija, tvrdi Miljenko Smrekar, direktor i vlasnik Ekomsa, zagrebačkog preduzeća koje se bavi ugradnjom i prodajom svih vrsta stolarije u građevini. Stoga se aluminijumska stolarija najčešće koristi za poslovne prostore, ulazna vrata trgovina koja se često otvaraju, jer je aluminijum daleko otporniji na mehanička naprezanja drveta. U Hrvatskoj, na primer, ima više od 300 registrovanih proizvođača PVC stolarije, koji često proizvode po šupama ili garažama. Zbog izuzetno niske cene uspeli su da nađu dobro mesto na tržištu. Ipak ljudi koji traže kvalitet i dalje kupuju stolariju kod proverenih proizvođača. Jevtina plastika nije dugotrajna. Niko ne može da garantuje da se za desetak godina neće deformisati. Najskuplje je kupiti jevtin “reciklirani” PVC prozor u nekom od shopping centara i onda ga ugraditi sam. To je sasvim sigurno novac bačen kroz taj isti prozor - upozorava arhitekt Ivelić. U zapadnoj Europi zadnjih su godina standard tzv. low energy stakla (kod nas poznata kao niskoemisiona stakla), koja s unutarašnje strane imaju elektrostatičku foliju, koja omogućava tri puta bolju izolaciju od onih koja se koriste u državama na Balkanu.

- Dobro izolovana kuća i dobro zadihtovana i kvalitetna stolarija znače manju potrošnju na grijanje, pa je svakako pravilna investicija u kvalitetnu stolariju i majstore - kaže Ivelić.