Škotski istraživači s Arhitektonskog fakulteta ustanovili su da mnogi domovi imaju previše vlage, a upravo je sušenje veša i garderobe u stanovima odgovorno za čak 30 posto te vlage.
Tri četvrtine od stotinu ispitanih domova imalo je vlagu, grinje i povećanu koncentraciju buđe. Naravno da će ovakav vazduh uzrokovati pojavu astme i sličnih alergija, naročito kod dece.
Ukupno 87 posto domova Glazgova, u kojem je studija sprovedena, suši garderobu u kući po hladnom vremenu, od kojih dve trećine njih odeću suši na radijatoru. To povećava količinu vlage, a kasnije i do problema sa disajnim putevima.
- Ljudi gledaju kako da iskoriste što je više moguće radijatore i ostala grejna tela tokom zime, a ne razmišljaju da je neophodno i provetravanje u tim hladnim danima - objasnio je Kolin Porteous, vođa studije. Njegov tim je rešenje pronašao u uvođenju zajedničke prostorije za sušenje u zgradama kako bi se ovaj problem ublažio.
Istraživači su upozorili i da ukoliko često udišete nekvalitetan vazduh i buđ može dovesti do upale i alergijskih reakcija, pogotovo astme. Simptomi infekcije disajnih organa buđom i zagađenim vazduhom uključuju kašljanje, neprestani umor, iritaciju očiju, grla i kože, glavobolje ili mučninu.
Izvor: iKragujevac
Posao obrade ivica samo deluje teško, a po rečima g-dina Pejovića najteži posao je čišćenje prašine. Nakon što uradite jedan prozor, sa ostalim otvorima na kući je mnogo lakše.
Najjeftinije troškove grejanja ove zime, prema sadašnjim cenama, imaće u Srbiji oni koji se greju na struju.
Izvor: Blic 20. 09. 2014.
Često se dešava da vlasnici kuća odluče da uoči zime ugrade termoizolaciju na fasadi, promene prozore i spoljnu stolariju, a onda se sa prvim hladnim danima neprijatno iznenade kada se pojavi vlaga u sobama. Dva su najvažnija razloga za ovu pojavu: zaptivenost prozora sprečava ulazak vazduha, a ni zidovi „ne dišu", pa se kondenzacija širi.
Ova neprijatna pojava se može izbeći, uveravaju stručnjaci, ukoliko se kao termoizolacioni materijal koriste ploče od kamene mineralne vune.
Uvek se nameće prvo poređenje u ceni - „stiropor" spada u jeftinije materijale od kamene vune i „stirodura". Ali tu se i završavaju njegove prednosti. 
Kamena vuna je negoriv materijal, dobar je toplotni izolator, kao i „stiropor", ali mnogo bolje štiti od buke spolja nego tamo gde je demit fasada rađena sa stiroporom. Ne menja karakteristike kroz vreme i izuzetno je postojan materijal po svakom osnovu.
I, možda najveća prednost kamene vune u odnosu na materijale neorganskog porekla je parapropusnost – mogućnost da vodena para koja dođe do izolacionog materijala i izađe u spoljnu sredinu.
Kada uporedimo ove materijale po ovom kriterijumu (koji se kolokvijalno naziva „disanje zida"), možda je dovoljno navesti da kamena vuna ima značajnu prednost kaže Goran Prolić, menadžer razvoja aplikacija kompanije „Knauf insulation".
Po njegovim rečima, na primer, u naselju „Stepa Stepanović", na gotovo svim mestima gde je ugrađivana izolacija, korišćena je upravo kamena mineralna vuna.
Recimo, za takozvanu energetsku sanaciju javnih objekata u 2011. i 2012. godini (klinički centri, bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići) za izolaciju spoljnih zidova korišćena je isključivo kamena vuna.
Procenjeno je da su ovo mesta gde se u određenim delovima dana nalazi veliki broj ljudi i da je kriterijum bezbednosti (tačnije zaštite od požara) dominantan prilikom zahteva da fasadni sistem bude klasifikovan kao negoriv. To može da se omogući samo ako se za izolacioni materijal izabere kamena vuna, jer je nezapaljiva.
Kamena vuna je otkrivena na Havajskom arhipelagu za vreme erupcije vulkana početkom prošlog veka. Tada su se na prirodan način oblikovala vlakna izlivene lave, pa je samim tim ovaj građevinski materijal potpuno prirodan i objedinjuje snagu kamena s karakteristikama toplotne izolacije koja je svojstvena vuni.
Kamena vuna ponekad izgleda „mokro" kada je izložena vodi ili kiši, ali to je samo površinski, jer su njena vlakna vodootporna. Impregnacija vlakana je izvedena kroz celu strukturu proizvoda, a ne samo površinski. Upravo zato voda ne može da prodre u središte proizvoda.
Ono što je i najvažnije je da sistem izolacije od kamene vune omogućava maksimalne uštede energije za grejanje i hlađenje, pa dodatno poboljšava mikroklimu i čini boravak u zgradama prijatnijim.
Zakonska regulativa čiji je cilj da poboljšava energetsku efikasnost objekata, ubrzano se menja i kod nas. Ipak, kao i kod svake promene, pojavila su se i neka pitanja koja možda nisu do kraja dostupna najširem krugu korisnika.
Šta je to što se drastično promenilo od kraja septembra 2012. godine, kada je Pravilnik o energetskoj efikasnosti stupio na snagu, objašnjava Goran Prolić. Do sada je, po njegovim rečima bila praksa da, ako se uopšte ugrađuje izolacija, ona bude u većini slučajeva debljine pet centimetara. Po novim propisima, za nove objekte u gradovima sa sličnom klimom kao u Beogradu, potrebno je minimum 11-12 centimetara izolacionog materijala, što je veliki pomak, pogotovu kada je reč o povećanju potrebnog novca.
Posebno su rigorozni kriterijumi za izolaciju kosih krovova, za njih je potrebna debljina izolacije od 25 do 30 centimetara.
Nova pravila su zahtevala i nova rešenja - ali ova priča ima i „drugu stranu medalje", naime, povećano ulaganje u energetsku efikasnost jedna je od retkih investicija koja se u periodu od pet do sedam godina u potpunosti isplati i potom praktično doprinosi kućnom budžetu.
Uz to, svi znamo da se očekuje trend povećanja cena energenata u narednom periodu, pogotovu kada se radi o električnoj energiji, tako da pre početka gradnje treba sve staviti na papir i izračunati da li se više uštedi sa jeftinijim ili pak sa nešto skupljim izolacionim materijalima koji su se pokazali značajno boljim u štednji energije na duže staze.
Izvor: knaufinsulation.rs
Rezidencijalni i poslovni objekti potroše preko 40% od ukupne energije koja se potroši u Evropi. Drugi deo energije potroši se na transport i potrebe industrije. Sa ciljem da se ispune ključni zahtevi regulativa o zaštiti životne sredine smanjujući pritom troškove energije čija je cena stalno u porastu, od presudnog je značaja da zgrade i sistemi regulisanja u njima budu projektovani tako da budu što efikasniji.
Evropska Unija ovlastila je Evropsko udruženje za standardizaciju „European Standardisation Committee“ (CEN) da napravi standarde u okviru EPBD direktive (Energy Performance of Buildings Directive 2002/91/EG) sa ciljem da se standardizuju metode za proračun i uštedu energije. CEN je pripremio niz standarda kao što je EN 15232 kojim se određuje u kojoj meri automatizacija zgrade utiče na energetsku efikasnost i EN 15500 koji definiše standarde i kriterijume za energetsku efikasnost proizvoda i njihovu sertifikaciju.
Evropski standard za energetski učinak zgrada ili “The European Energy Performance of Buildings Directive“ (EPBD) opisuje norme koje moraju da se usvoje kako bi se poboljšala enegretska efikasnost zgrada kao obaveza naglašena Kjoto protokolom. Ove regulative zahtevaju dokaze o energetskoj efikasnosti u vidu testa i sertifikacije sistema i opreme pri čemu ključnu ulogu imaju komponente i sistemi za upravljanje zgrada i kućne automatike. Komponente i sistemi automatizacije mogu se posmatrati kao „mozak“ zgrade i imaju za cilj da održe konforne uslove i kontrolišu potrošnju energije kako bi postigli što efikasnije funkcionisanje objekta.
Na ovaj način Evropski sistem kontrole kvaliteta za automatizaciju kuća i zgrada pomaže da se uspostavi jasan i fer proces uvođenja standarda, testiranja i sertifikacije.
Standardom EN 15232 definisane su četiri klase efikasnosti upravljanja zgrada od A do D. Nakon što je u zgradu ili kuću implementiran sistem upravljanja određuje se kojoj klasi efikasnosti pripada. Potencijalna ušteda električne i toplotne energije može se sračunati za svaku klasu na osnovu tipa objekta i namene. Vrednosti energetske klase C uzimaju se kao referentne za upoređivanje dobijenih rezultata.
U tabeli dat je prikaz razlika u potrošnji energije za tri tipa zgrada (poslovni prostor, škole i hoteli) u klasama efikasnosti A,B i D u odnosu na referentne vrednosti klase C. Na primer, korišćenjem klase A sistema može se uštedeti i do 30% toplotne energije potrebne za zagrevanje kancelarija.
Za grejanje.com - Milan Jovanović dipl.inž.maš.
Od 01.avgusta 2014. godine u SUNCU počinje akcija u okviru koje možete kupiti PVC prozore u dekorima drveta po ceni belih fokus9000 PVC prozora
Prozori u dekorima drveta su dostupni u tri najpopularnije nijanse: orah, zlatni hrast i mahagoni. Na našem sajtu na levom uglu stranice možete pogledati aplikaciju za izbor ove tri nijanse na jednom stambenom objektu. Aplikacija daje mogućnosti izbora i boje fasade, tako da možete pronaći vašu kombinaciju i lakše doneti odluku o izboru nijanse prozora.
Ukoliko želite da uštedite energiju i svoj dom učinite originalnim, predlažemo da se opredelite za PVC u dekorima drveta. Preporučujemo ove prozore i kao element klasičnog stila prilikom renoviranja stare kuće ili kod rustičnog stila enterijera. 
S obzirom da kombinuje prednosti dva materijala drveta i PVC-a, prednosti kod PVC prozora sa drvo dekorom su brojne:
Uz prozore na akciji u SUNCU možete naručiti i prateće proizvode u drvo dekorima, roletne, solbanke, okapnice, grilje…
Akcija je produžena do 31.oktobra.
