Svako je odgovoran za smanjenje svog „CO2 otiska“ (eng. carbon footprint). Poruka ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite okoline zato glasi “Rešimo se zavisnosti od CO2! - Prema privredi s niskom potrošnjom ugljenika”.
Kako smanjiti potrošnju CO2Bez obzira je li reč o pojedincu, organizaciji, preduzeću ili vladi, brojne su mere koje možemo preduzeti kako bismo smanjili svoju emisiju CO2. Kako početi? Svaki put kada otvorite prozor kako biste rashladili prostoriju u kojoj je termostat grejanja podešen na 28°C; kad perete zube i pustite vodu da teče bez potrebe; kad ostavite upaljena svetla, radio i TV dok „skoknete“ do trgovine i donesete namirnice u besplatnim plastičnim vrećicama; svaki put kada zaglavite u saobraćajnoj gužvi, kao i stotine vaših drugih kolega, svaki u svom automobilu, ili kad kružite ulicama nebrojeno puta u potrazi za parkiralištem, umesto da uzmete tramvaj ili pođete pešice - svaki od tih puta povećavate svoj CO2 otisak i dodatno zagađujete Zemlju.
Prekinimo ćutanje o klimatskim promenama
Danas sa stopostotnom sigurnošću znamo da povećanje u emisijama znači porast temperature. Gasovi koji prouzrokuju efekat staklene bašte doprineli su globalnom povećanju srednje površinske temperature za 0.74°C u poslednjih 100 godina. Predviđeno povećanje temperature za Evropu do kraja 21. veka je 2.3 - 6 °C. Porast temperature od preko dva stepena Celzijusa do kraja ovog veka može zaustaviti, a zatim i unazaditi dosadašnji napredak postignut u očuvanju zdravlja i obrazovanju, i smanjenju siromaštva u najranjivijim državama sveta. - Često nas tek krizna situacija upozori na stvarnost. Pred nama je klimatska kriza. Kompanije i vlade svesne su da odgovor na globalno otopljenje može, baš suprotno visokoj ceni po kojoj izlažemo planetu Zemlju, uštedeti novac i oživiti privredu. I dok je približne troškove klimatskih promena nemoguće izračunati, cena borbe protiv klimatskih promena mogla bi biti manja nego što mislimo. Neka predviđanja ukazuju da bi taj trošak mogao biti manji od 1% svetskog BDP-a – jeftina cena za dobiti globalni rat“, stoji u poruci glavnog sekretara UN-a Ban Ki-Moona, povodom ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite okoline. U 2007. godini Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavio je globalni Izveštaj o društvenom razvoju posvećeno problematici klimatskih promena. Izveštaj je pokazao da su klimatske promene naša stvarnost i da treba preduzeti značajne korake kako bi se smanjio opseg tih promena i njihov negativan uticaj.
Kako smanjiti zdravstvene posledice klimatskih promena
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) upozorava da će se zdravstvene posledice povećavati s porastom temperature. Zdravstvene posledice toplotnih udara su snažniji kada je zagađenje vazduha veće. Prema istraživanju WHO-a za 2005., zagađenje vazduha u Evropi skraćuje očekivano trajanje života u proseku za čak preko 8 meseci, pri čemu su ozon i fine čestice najveći problem po zdravlje. U zdravstvenom sektoru, mere adaptacije uključuju rano upozoravanje na toplotne udare, dobro organizovanu hitnu medicinsku službu, sistem praćenja bolesti i sl. Takođe, mere sprečavanja klimatskih promena same po sebi imaju pozitivne pozitivne na zdravlje. Povećano korišćenje bicikla i javnog prevoza umesto privatnih vozila smanjuje emisije stakleničkih gasova. Takođe će unaprediti kvalitet vazduha i dovesti do boljeg zdravlja te manjeg broja prevremenih smrti.
Izvor: Economy
No comments:
Post a Comment