Kada se voda povuče, ostaju mokri zidovi ali i sve što je bilo u kući ili stanu. Evo kako treba pravilno postupiti sa pokućstvom, šta mora da se baci, a šta može da se osuši i ponovo koristi.
Ukoliko ste u mogućnosti sa čišćenjem počnite što pre, dok je sve još vlažno, zato što je mikroorganizmima štetnim za naše zdravlje, dovoljno 48 sati da se razviju na vlažnim mestima. Osim otežanog disanja, astme i alergija, alge, gljivice i plesan mogu da izazovu razne zarazne bolesti. Imajte to na umu prilikom čišćenja i nemojte biti mnogo sentimentalni - bacajte što više.
Pre svega se otarasite stvari kao što su ćebad, dušeci, jorgani, posteljina, peškiri, garderoba - u tome se razvijaju najopasniji mikroorganizmi, upozoravaju lekari.
Koliko god da vam teško pada, morate baciti i krznenu i kožnu garderobu, a preporučuje se da bacite i obuću koja je bila u vodi duže od 48 sati.
Posuđe i metalni escejg, morate dobro dezinfikovati pre upotrebe. Nije dovoljno samo da operete toplom vodom i deterdžentom za pranje sudova već i da ih potopite u vodu u kojoj ste rastvorili tabletu hlora. Nakon toga sve dobro isperite i koristite. Plastično posuđe bacite.
Rukavice, maske... obavezne prilikom čišćenja Ne počinjite čišćenje pre nego što ne zaštite sebe. Obavezno koristite gumene rukavice, obuću koja ne propušta vodu, ali i zaštitnu masku za usta, kako ne biste udisali nečistoću i hemikalije koje ćete koristiti za čišćenje. Posebno budite oprezni sa sredstava na bazi hlora. Pročitajte uputstvo za upotrebu koje je navedeno na ambalaži. Ukoliko ste u mogućnosti, koristite paročistače, profesionalne ili one manje, za kućnu upotrebu. Odlični su su kako za čišćenje, tako i za dezinfekciju zidova i nameštaja.
"Iskoristite sunčane dane i iznesite iz kuće ili stana nameštaj za koji ste procenili da može da se osuši i ponovo koristi. To se, pre svega, odnosi na nameštaj od punog drveta. Dobro ga obrišite suvim pamučnim krpama ili papirnim ubrusima, a zatim ga premažite nekim kupovnim sredstvom za čišćenje drveta", objasnio nam je stolar Vladimir Jović.
On kaže da ne čuvamo tapaciran nameštaj, kao ni nameštaj od iverice. "Ne samo što se teško suši, već se i popravka ne isplati, skuplja je nego da kupite nov komad nameštaj", kaže stolar i dodaje da se nakon poplave bacaju i laminat i parket - od vlage će nabubreti, iskriviti se i ispucati.
"Ne morate baš sve da bacite. Ako imate gde, sačuvajte za loženje, za grejanje kada dođe zima", savetuej stolar.
"Kada ispraznite prostorije u kući ili stanu, oštrim četkama ostružite prljavštinu sa zidova i plafona. Što više slojeva skinete, to bolje. Za to vreme, ali i inače, držite otvorena vrata i prozore jer prirodno vetrenje prostorija, sunce i čist vazduh, su nezamenljivi. Računjate na to da sušenje profesionalnim mašinama mora da se sprovodi najmanje 30 dana, dok za sušenje vetrenjem treba i nekoliko meseci. Zato ne žurite sa krečenjem", rekao nam je moler Bojan Petrović.
"Teže se suše zidovi koji imaju spoljnu izolaciju protiv vlage. Unutrašnje zidove ne smete gletovati i lepiti tapete dok se baš dobro ne osuše jer će vlaga izbijati mesecima kasnije", upozorava moler.
Što su sušenja zidova tiče, nemojte se mnogo oslanjati na takozvane "usisivače vlage" koji se inače prodaju za kupatila i kuhinje, na primer. Nakon ozbiljnih poplava takvi aparati su od male pomoći.
Grejalice, peći i ostala grejna tela mogu da pomognu, ali u tom slučaju budite oprezni - visoka temperatura pogoduje razvoju štetnih mikroorganizama.
Zato tokom grejanja prostorija radi sušenja, obavezno držite otvorene prozore i vrata i nemojte boraviti u tim prostorijama i udisati zagrejani vazduh.
Izvor: MONDO
Foto: MONDO/Predrag Vujić
No comments:
Post a Comment