KLIMA UREĐAJI U NAŠEM DOMU

Davne 1877. godine, Kraljevski zavod za patente u Berlinu odobrio je patent nemačkog naučnika Karla fon Lindea za njegove rashladne mašine čime je počela savremena era hladenja. Za početak ere klimatizacije smatra se 1902. godina kada je američki inženjer Vilis Kerijer patentirao prvi sistem za klimatizaciju vazduha. Baš kao što je to i nemački naučnik Linde formulisao i klima uređaji imaju isti sistem rada i osnovne komponente kao i kućni frižider. Sedamdesetih godina prošlog veka razvijen je tzv. kompaktni ili prozorski klima uredjaj, kod koga su u jednom kućistu bili smesteni svi elementi, sa spoljašnje strane kompresor i kondenzator sa ventilatorom a sa unutrašnje, isparivač i ventilator. Kasnije su razvijeni tzv. split-sistemi kod kojih je glavni pogonski sklop (kompresor i kondenzator) izmešten napolje, izvan prostorije.

Kakav klima uređaj kupiti ?

Na tržištu dominiraju klime od 9.000, 12.000 i 18.000 BTU/h (britanska merna jedinica za snagu klima uređaja), ovi srednji hlade prostor od oko 130 kubika (standardno izolovana soba površine 50 m2 i visine 2,5 m).

Za izračunavanje kapaciteta hlađenja koji vam je potreban koristi se jednostavna formula: veličinu prostora koji želite ohladiti (zagrejati), izraženu u kubnim metrima, pomnožite s faktorom od 30 do 40, zavisno od toplotnog opterećenja prostora. Prostor je toplotno vrlo opterećen ako je izložen suncu, ako ima puno staklenih površina, ako se u njemu zadržava puno ljudi ili se u prostoru nalazi puno kompjuterske opreme i drugih unutrašnjih izvora toplote. Dobijeni broj u vatima predstavlja kapacitet hlađenja model klima-uređaja koji vam je potreban. Jednostavan primer:

32 (m²) (površina osnove) x 3 (m) (visina plafona) x 35 W (faktor) = 3360 W

Osnovna namena klima-uređaja jeste hlađenje međutim, sve savremene jedinice imaju i toplotnu pumpu, pa mogu i da dogrejavaju, ali samo ako spoljna temperatura ne prelazi -5°C. Kvalitetniji uređaji sa invertar kompresorima mogu da greju prostorije i ako je napolju -15°C. Iako su skuplji, posle nekoliko godina se isplate jer troše jako malo struje. Klasičan klima uređaj ne treba koristiti zimi, kada su spoljne temperature niske (niže od 0ºC) jer se spoljna jedinica zarobi ledom, te ne može normalno da radi, a može doći i do mehaničkih oštećenja. Najkritičnija temperatura za grejanje je od +4ºC do -2°C , jer je tada relativna vlažnost vazduha velika. Ako je relativna vlažnost vazduha veoma visoka (>80%), a uređaj radi u režimu hlađenja, može se desiti da kaplje voda iz unutrašnje jedinice. Tada treba smanjiti brzinu ventilatora na minimum ili uključiti režim za odstaranjivanje vlage u vazduhu.

Imajte u vidu i nekoliko bitnih elemenata prilikom donošenja konačne odluke o kupovini klima uređaja:

• Položaj objekta koji treba da se klimatizuje - naravno veća snaga je potrebna za objekte koji su okrenuti ka jugu, jugo zapadu i zapadu jer je uticaj sunčeve energije mnogo veći nego na severnoj ili istočnoj strani;

• Izolacija objekta - dobro izolovani objekti sa dobrom i kvalitetnom stolarijom zahtevaju manje snage nego objekti sa slabijom izolacijom;

• Staklene površine - element staklene bašte svima je pozna i kao takav je vrlo nezgodan za klimatizaciju jer potrebna snaga na objektima sa dosta stakla prelazi i duplo veću snagu u odnosu na standard. Naravno dosta se tu može uticati i roletnama, venecijanerima, stop sol folijama i sl.;

• Unutrašnja visina u objektu - zbog poznatih zakona fizike da hladan vazduh ide na dole, a da topli vazduh ide na gore visina prostora bitnije utiče na snagu uređaja u slučajevima iznad standarda (preko 3.2m);

• Namena prostora – postoje kriterijumi za potrebnu snagu uređaja za stambene prostorije koji se svakako ne mogu primenjivati i u recimo ugostiteljskim, trgovačkim objektima ili u fitnes centrima gde je pored većeg broja ljudi prisutno i jače osvetljenje, uređaj koji takođe emituju toplotnu energiju, rasipanje energije kroz često otvaranje vrata i sl.;

Održavanje

Redovno održavanje znači čist, svež i zdrav vazduh, i zaštitu od najrazličitijih bolesti i alergija. Proveravajte čistoću vaših filtera i čistite ih redovno jer time produžavate vek trajanja uređaja i obezbeđujete pravilan rad. Zbog svega ovoga, pre sezone hlađenja potrebno je izvršiti generalno čišćenje i dezinfekciju klima uređaja, prvenstveno iz higijenskih razloga, jer u suprtotnom klima uređaj može biti izvor najrazličitijih bolesti i alergija. Filtere potopite u mlaku vodu (do 30ºC ) u koju se sipa malo deterdženta za sudove i ostavite da odstoji 30 min. Zatim ih isperite mlazom vode, prosušite ih i vratite ih suve na mesto. Nemojte preterivati sa podešavanjem temperature, naročito leti pri hlađenju. Preporučuje se maksimalna razlika unutrašnje u odnosu na spoljnu od 10ºC . Neka normalna zadata temperatura leti je 25ºC. Pogrešno je mišljenje da klima, kad se podesi na temperaturu od 16°C, a napolju je 35°C, zaista može da postigne tu temperature. Pod uslovom da je adekvatan prostoru, uređaj može da napravi 5-7 stepeni temperaturne razlike.

Pobornici zaštite životne sredine i efikasnog korišćenja energije imaju još nekoliko saveta za sve sadašnje i buduće vlasnike klima uređaja:

- Spustite roletne ili navucite zavese kako bi ste smanjili nakupljanje toplotedanju, a otvorite ih noću da povećate hlađenje,

- Ako se spoljašnji deo klima uređaja nalazi u hladovini troši 10% manje energije,

- Pazite da termostat od klima uređaja ne stoji u blizini sijalica i drugih aparata,

- Hladite samo prostorije u kojima boravite,

- Koristite ventilator uz klima uređaj, jer time raste efikasnost klima uređaja,

- Sadite drveće kao štit od pregrevanja. Puzavice leti hlade, a zimi greju kuću. Šuma i drvoredi deluju drastično na klimu u stanu ili u kući. Umanjuju ledene udare vetra za 70% zimi, a leti osim senke stabla korenjem crpe hladnu vodu iz dubine i izbacije je preko lišća, pa su studije utvrdile da je u blizini stabala leti hladnije za 4-5 stepeni.

5. JUN - SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Iz godine u godinu konzumiramo sve više energije, odnosno ugljen-dioksida ili CO2, a tokom poslednje četiri decenije emisija gasova prouzrokovana ljudskim delovanjem povećala se za preko 70%!

Svako je odgovoran za smanjenje svog „CO2 otiska“ (eng. carbon footprint). Poruka ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite okoline zato glasi “Rešimo se zavisnosti od CO2! - Prema privredi s niskom potrošnjom ugljenika”.

Kako smanjiti potrošnju CO2

Bez obzira je li reč o pojedincu, organizaciji, preduzeću ili vladi, brojne su mere koje možemo preduzeti kako bismo smanjili svoju emisiju CO2. Kako početi? Svaki put kada otvorite prozor kako biste rashladili prostoriju u kojoj je termostat grejanja podešen na 28°C; kad perete zube i pustite vodu da teče bez potrebe; kad ostavite upaljena svetla, radio i TV dok „skoknete“ do trgovine i donesete namirnice u besplatnim plastičnim vrećicama; svaki put kada zaglavite u saobraćajnoj gužvi, kao i stotine vaših drugih kolega, svaki u svom automobilu, ili kad kružite ulicama nebrojeno puta u potrazi za parkiralištem, umesto da uzmete tramvaj ili pođete pešice - svaki od tih puta povećavate svoj CO2 otisak i dodatno zagađujete Zemlju.

Prekinimo ćutanje o klimatskim promenama

Danas sa stopostotnom sigurnošću znamo da povećanje u emisijama znači porast temperature. Gasovi koji prouzrokuju efekat staklene bašte doprineli su globalnom povećanju srednje površinske temperature za 0.74°C u poslednjih 100 godina. Predviđeno povećanje temperature za Evropu do kraja 21. veka je 2.3 - 6 °C. Porast temperature od preko dva stepena Celzijusa do kraja ovog veka može zaustaviti, a zatim i unazaditi dosadašnji napredak postignut u očuvanju zdravlja i obrazovanju, i smanjenju siromaštva u najranjivijim državama sveta. - Često nas tek krizna situacija upozori na stvarnost. Pred nama je klimatska kriza. Kompanije i vlade svesne su da odgovor na globalno otopljenje može, baš suprotno visokoj ceni po kojoj izlažemo planetu Zemlju, uštedeti novac i oživiti privredu. I dok je približne troškove klimatskih promena nemoguće izračunati, cena borbe protiv klimatskih promena mogla bi biti manja nego što mislimo. Neka predviđanja ukazuju da bi taj trošak mogao biti manji od 1% svetskog BDP-a – jeftina cena za dobiti globalni rat“, stoji u poruci glavnog sekretara UN-a Ban Ki-Moona, povodom ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite okoline. U 2007. godini Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavio je globalni Izveštaj o društvenom razvoju posvećeno problematici klimatskih promena. Izveštaj je pokazao da su klimatske promene naša stvarnost i da treba preduzeti značajne korake kako bi se smanjio opseg tih promena i njihov negativan uticaj.

Kako smanjiti zdravstvene posledice klimatskih promena

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) upozorava da će se zdravstvene posledice povećavati s porastom temperature. Zdravstvene posledice toplotnih udara su snažniji kada je zagađenje vazduha veće. Prema istraživanju WHO-a za 2005., zagađenje vazduha u Evropi skraćuje očekivano trajanje života u proseku za čak preko 8 meseci, pri čemu su ozon i fine čestice najveći problem po zdravlje. U zdravstvenom sektoru, mere adaptacije uključuju rano upozoravanje na toplotne udare, dobro organizovanu hitnu medicinsku službu, sistem praćenja bolesti i sl. Takođe, mere sprečavanja klimatskih promena same po sebi imaju pozitivne pozitivne na zdravlje. Povećano korišćenje bicikla i javnog prevoza umesto privatnih vozila smanjuje emisije stakleničkih gasova. Takođe će unaprediti kvalitet vazduha i dovesti do boljeg zdravlja te manjeg broja prevremenih smrti.

Izvor: Economy

UPOZNAJMO STAKLO

Staklo je proizvod kamena - amorfnog silicijum dioksida. Zbog svojih karakteristika, staklo je relativno čvrsto, inertno, prozirno i biološki neaktivno, a danas ima vrlo široku upotrebu. S obzirom da silicijum dioksid ima tačku topljenja na oko 2000˚C prilikom proizvodnje stakla dodaju se natrijum karbonat (Na2CO3) i kalcijum oksid (CaO) kako bi se snizila tačka topljenja na oko 1000˚ C i da staklo ne bi ostalo topivo u vodi.

VRSTE STAKLA

Obično (Float) — float staklo je staklo koje se proizvodi pomoću float tehnologije. Sastoji se od kontinuiranog staklenog ribbona na površini od otopljenog metala. Visokog je kvaliteta, prozirno, ravnih, paralelnih površina, prirodnog izgleda i bez ikakvih deformacija. Boje običnog stakla su: bezbojno, bronza, zeleno, sivo, azur, tamno plavo. Upotrebljava se za ostakljivanje prozora, vrata, zimskih vrtova, fasada, zgrada.

Polureflektivno — polureflektivno staklo kombinuje reflektovanje sunčevih zraka s toplotnom izolacijom. Ono odbija sunčeve zrake, ali ne u takvoj meri kao reflektivno staklo, već upija jedan deo svetlosti i energije. Boje polureflektivnog stakla su: bezbojno, zeleno, azur. Upotrebljava se kod ostaklenih fasada, ostakljenih ograda, vrata, i sl., gde je uslovljena refleksija stakla.

Reflektivno — reflektivna stakla presvučena su tankim slojem koji na površini izaziva refleksiju svetlosti. Uz svojstvo refleksije, sloj može biti i "blago obojen" – plavo, zeleno ili smeđe. Stepen refleksije postiže se tipom i debljinom sloja nanešenog na površinu stakla. Upotrebljava se za ostakljivanje prozora, vrata, zimskih vrtova, fasada zgrada i ostalih elemenata, gdje se želi postići efekt refleksije (npr. staklena fasada poslovnog prostora, kod koje se spolja "ne može" vidjeti unutra).

Reflektivno staklo s metalnim premazom — kod ove vrste stakla, metalni premaz određuje nijansu i boju stakla, tj. nijansu i boju refleksije. Moguće boje su: gold, horizon, silver, elite, cristal, neutral, sunset, river, aquamarine, jade, sienna, granite gray, chroma, granada.

Transparentno s elektromagnetskim premazom — kod transparentnog stakla, elektromagnetski premaz određuje nijansu i boju stakla, tj. refleksije. Moguće boje su: srebrna, siva, metalno plava, pastelno plava, nebesko plava, zelena, plavo-zelena, bronzana, boja zemlje.

Ornamentno staklo - staklo s uzorkom — ornamentno staklo je ravno staklo s uzorcima na jednoj ili na obe strane. Upotrebljava se kod zastakljenih objekata u dekorativnom stilu, prozora i vrata gdje prozirnost stakla nije poželjna, a ipak se zadržava optimalni prolaz svjetla. Oba tipa stakla (staklo s uzorcima na jednoj strani i staklo s uzorcima na obe strane) mogu biti bezbojna, boje bronze ili žute, neki uzorci se mogu dobiti peskarenjem, matiranjem bronzom ili žutom bojom. Najčešći modeli ornamentnog stakla su: Crepi, Kura, Kathedral klein, Flutes, Niagara, Delta, Oceanic i dr.

SUNCE termoizolaciono staklo zadovoljava najstrože kriterijume koji se tiču standarda i procesa proizvodnje i ugradnje stakla. Karakteristike našeg mašinski pranog termoizolacionog stakla su:

• u standardnoj proizvodnji koristi se staklo float kvaliteta,

• koristi se griz staklo, delta-ornament, stop-sol (u braon, sivoj, plavoj ili zelenoj boji)...

• automatsko zalivanje zaptivnom smesom - gitovanje tiokolom, čime je obezbedjeno da zaptivna masa bude ravnomerno naneta po čitavom obimu komada i da pri tome ne prelazi gabarite stakla,

• postoji mogućnost stavljanja dekorativnih lajsni u staklo.

SUNCE staklo je izuzetnog kvaliteta. Ono što sa ponosom ističemo je njegova dugotrajnost. Pored standardne ponude stakla, SUNCE u svojoj ponudi ima i fluteks, pampleks, niskoemisiono staklo, kao i stakla po želji investitora.

TRENDOVI U UREĐENJU KUPATILA

Samo zato sto je kupatilo malo ne mora da znaci da ono ne moze biti sređeno i luksuzno. U zavisnosti od prostora kojim raspolažete treba dobro isplanirati iskorišćenje svakog santimetra prostora. Kupatilo je prostorija gde provodimo veliki deo dana, zato ga je potrebno urediti i opremiti savremeno i prilagoditi potrebama. A danasnji lavaboi, kade, grejači i ostala oprema nisu klasicni kao nekada ...

Inovativni proizvodi za kupatila

Grejači za kupatila su praktičan proizvod koji kroz funkcionalne, ali i neobične oblike postaje neizostavan proizvod uređenja kupatila. Najčešće grejače u kupatilima koristimo za peškire, ali oni mogu biti ukrasi prostora koji istovremeno imaju duplu svrhu. Dobrim izborom grejača možete uštedeti na potrošnji energije, regulisati vlagu u kupatilu, koristiti ih za brže sušenje odeće, a istovremeno kupatilu dodati stil. Dobrim izborom grejača možete stvoriti osjećaj wellnessa u svom kupatiulu, a osećaj koji ćete imati svaki put kada u ruke uzmete topao peškir sigurno će vam biti dodatno zadovoljstvo.

Ekološki osvešćeni ljudi zatvaraju vodu dok peru zube, sapunjaju ruke ili peru kosu, a svi smo svesni kako se doslovno bacaju litre i litre vode niz odvod nakon svakog obavljanja nužde. Sevin Coskun, dizajner iz Turske, ima rešenje za tu situaciju. Njegov originalni dizajn, nazvan WashUP, spojio je mašinu za pranje veša i WC šolju. Na ovaj način se voda koja se koristi za pranje veša reciklira i koristi za ispiranje školjke. Uz ekološke prednosti, WashUP je odlično rešenje za male stanove u kojima često nema mesta za veš mašinu. Pošto je mašina smještena visoko na zidu, više se ne treba saginjati za pražnjenje i punjenje mašine.Uređaj je tek u konceptualnoj fazi, ali se nadamo da će se naći dovoljno hrabar proizvođač koji će ga pretvoriti u komercijalni proizvod.

Parket u kupatilu?

Postavljanje parketa u kupatila, oblaganje zidova i sanitarija drvenim oblogama više nije samo šminkerska kulisa nego trend koji će oduševiti sve poklonike prirodnih materijala. Akrilni, poliuretanski i drugi moderni lakovi omogućuju dugotrajnu i kvalitetnu zaštitu drveta čak i kod kupatila s povećanom vlažnosti vazduha.

Parket se slaže na različite načine, pri čemu se posebna pažnja pridaje spojevima koje treba posebno dobro obraditi kako bi se spriječio prodor vode i opravdala visoka cena parketa. Drvo ne smije imati pukotine kroz koje može ući voda, pa ih je potrebno dobro spojiti, a zatim i lakirati. Kako bi lak bio nepropustan, potrebno je naneti nekoliko slojeva. Lepak s poliuretanskom smolom razređen vodom koristi se za postavljanje parketa. Lepku treba oko dva dana da se u potpunosti osuši i tada je potrebno spojeve izravnati poliuretanskom smolom, a površina se izravnava tek kada se masa u potpunosti osuši. Koriste se sve vrste drveta, a najviše su zastupljeni parketi od hrasta, bukve, jasena i raznih egzotičnih poput onih iz Afrike, Azije i Južne Amerike. Ako ne želite parket, a ljubitelj ste drvenih podnih obloga, moguće je na isti način postaviti i brodski pod ili neku drugu podnu oblogu izrađenu od drveta. Jednako dobar efekt postiže se oblaganjem cijele površine poda ili pak u kombinaciji s keramikom ili kamenom.

Boje i cveće kupatilu

Većina ljudi kupatila doživljava kao prostor za odmor i relaksaciju pa se obično preporučuju opuštajuće boje poput plave i zelene (koje podsećaju na more), blage i tople, pomalo neutralne nijanse boja (zemljane nijanse). Ovakve boje povećavaju osećaj topline u kupatilu. Neki predlozi za kombovanje morski plave i zelene su s bijelom, dok su drugi skloniji predlogu bež i smeđih nijansi. „Ženstvenost“ kupatilu daju boje breskve ili ružičaste nijanse, a svež izgled dobit ćete limun žutom. Boja lavande je dobar izbor za sve koji često koriste eterična ulja, mirisne kupke i svijeće u kupatilu. Kombinacija boje lavande i krem boje je jedan od novijih trendova. Osim njega trend su i kombiniranje toplije nijanse žute sa svijetlo narančastom ili crvenom.

Ako želite spa doživljaj opredelite se za belu boju (beli zidovi i pod, beli fiksni elementi, pa čak i beli peškiri) koju ćete dopuniti s nekom krem bojom, toplim žutim ili zlatnim tonovima, ili čak s malo zelene. Za one koji žele malo ekstravagantniji izgled predlažemo kombinacije crne i bele boje. A za starinski luksuz preporučuju se upotreba kamena, kupatilskih elemenata obloženih kamenom i kamenih nijansi.

U kupatilu nema mesta za mnogo stvari, odeće i nameštaja jer uvek nakupi mnogo vlage koja se upija u predmete, pa će sve mirisati ustajalo. Izuzetno je važno da vaš SUNCE prozor u ovoj prostoriji bude barem odškrinut, jer to sprečava razmnožavanje bakterija, a i uklanja vlagu, u čemu mogu pomoći i biljke bogate lišćem. Ne samo što izgleda sjajno i mnogo prijatnije, već je i zdravo, ali imajte na umu da morate odabrati one koje ne zahtevaju mnogo svetla kao što su bambus, begonija, difenbahija, orhideja.

Izvor: Decor Report

DIZAJN ZA OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Dizajn za životnu sredinu se bavi minimiziranjem otpada, smanjenjem korišćenja energije i materijala u proizvodnji do održivog nivoa, a poslednjih godina i produženjem perioda korišćenja proizvoda. To je potpuno suprotno pristupu koji i dalje čini ključni deo strategija velikog broja proizvodnih kompanija takozvanom “Planiranom zastarevanju proizvoda” baziranom na konceptu namernog skraćivanja životnog veka proizvoda tako da se kupci nateraju da kupuju i dalje. Protivnici planiranog zastarevanja tvrde da je otpad koji se stvara preranom zamenom proizvoda poguban za životnu sredinu.

Primera proizvoda sa ugrađenom zastarelošću ima svuda oko nas, to su: sijalice, upaljači, plastični brijači, hemijske olovke, sijalice, tastatura, miš i ostali periferni uređaji za kompjutere, mobilni telefoni, automobili, bela tehnika, softver...svi oni proizvodi čija je popravka skuplja od njihove prodajne cene. U Engleskoj planirano zastarevanje proizvoda se smatra kršenjem prava kupaca. Jedan od najpoznatijih slučajeva u kome je javnost burno reagovala bio je “Click Wheel” čuveni Apple iPod, kod koga je veliki broj kupaca prijavio kvar nakon 18 meseci korišćenja ili malo nakon isteka jednogodišnje garancije.

Oko planiranog zastarevanja proizvoda danas postoji dosta dilema u stručnoj javnosti. Najglasniji su pobornici zaštite životne sredine i pokreta dizajna za zaštitu životne sredine. Oni smatraju da povećanje dužine korišćenja proizvoda, minimizira otpad i potrošnju energije – duplirajem dužine korišćenja proizvoda smanjuje se njegov uticaj na životnu sredinu. Dobar primer proizvoda koji predstavlja dizajn za životnu sredinu je „Neo Ball“ sijalica koju je napravila kompanija Toshiba, 1998. godine. Ova sijalijca je imala 6 puta duži vek trajanja od obične sijalice, a trošila je četvrtinu energije obične sijalice.

Jedan od dobrih primera dizajna za zaštitu životne sredine je i "Solarni venecijaner" koji su dizajnirali Eric Chan i Jeff Hiller 1992. godine za američku firmu Ecco Design Inc. Ovaj prototip dobitnik nekoliko nagrada za dizajn, apsorbuje sunčevu svetlost tokom dana kroz tanke, fleksibilne foto-voltažne ćelije koje se nalaze na zadnjim krajevima svake trake. Energija se skuplja u baterijama koje se pune i oslobađa noću na prednjoj strani svake trake koja emituje svetlost bez ikakvog eksternog izvora. Svaka traka na venecijaneru je napravljena od izvaljanog i presovanog recikliranog aluminijuma. Solarne ćelije i lampice za emitovanje svetlosti su zalepljene za traku lepkom, a cela traka je zaštićena slojem bezbojnog filma.

SUNCU se kao društveno odgovornoj firmi zaštita životne sredine i reciklaža nalaze u fokusu poslovanja. Naša PVC stolarija je dugovečna, funkcionalna u pogledu osnovnih zahteva koje mora ispunjavati, nezahtevna u pogledu održavanja, estetski doterana i ekonomična. SUNCE PVC prozori u ekološkom smislu mogu biti uzor, jer se PVC uglavnom proizvodi od soli. Proizvodnja sirovine i prozora troši relativno malo energije. Stari PVC uzorno se reciklira. PVC je ekstremno izdržljiv, zato bele plastične prozore nije potrebno lakirati, a visoka gustina trajno smanjuje zagrevanje i isparavanje štetnih čestica, što dodatno štiti našu okolinu.

DEKORISANJE PROZORA CVEĆEM

Prozori su veoma važan deo svake prostorije, zato začuđuje kako uporno ignorišemo brojne mogućnosti za njihovo dekorisanje i ukrašavanje. Prozori su izvor svetlosti, vazduha i sunca, za mnoge izvor osećaja komfora. Zato naš zadatak treba da bude da ih istaknemo i sa vrlo malo tuda učinimo naš životni prostor lepšim. Jedan od najefektnijih načina je ukrašavanje cvećem i cvetnim kombinacijama.

SUNCE okapnice ili spoljašnje podprozorske daske, koje se izrađuju od pocinkovanog i plastificiranog lima u različitim dimenzijama i bojama, kao i solbanci ili unutrašnje podprozorske daske od visokokvalitetnog PVC materijala, predstavljaju idealanu podlogu za saksije i mirisne cvetne žardinjere.

Često se među stanovnicima gradova i urbanih sredina čuju zamerke na račun sumornih sivih zgrada, ali čak i kada vam nedostaje dvorište uvek možete da se odlučite da svoje prozore, a samim tim i eksterijer objekta, ukrasite cvećem.

Za gradske prozore miks crvene verbene, bele rade i lavande je veoma osvežavajći, kao i spoj petonije, lobelije i nevena. Bele rade su veoma pogodne za gradske uslove, jer će trajati nedeljama uz vrlo malo nege. Svaki prozor prosto zablista kada se na solbanku ili okapnici nađe nasturtium, kod nas poznat kao dragoljub. Ovo cveće ne treba mešati sa drugim vrstama jer raste dosta široko, a najbolje će napredovati ako ga stavite na istočni prozor kao i begonije.

Malo ljudi zna da je karanfil odličan za uzgajanje u gradu, jer se lako prilagođava na smog i prašinu. Vrlo malo vrsta cveća ima ovu karakteristiku, pa predlažemo da karanfil nađe mesto na vašem prozoru, ako ni zbog čega drugog onda bar zbog njegovog opojnog mirisa.

Ne zaboravimo patuljaste ruže koje takođe mogu dobro napredovati u većim saksijama. Pored ruža, za mirisni prozor spavaće sobe, idealni su vanilin žbun (heliotrope), rezeda (reseda lutea) ili verbena (Aloysia triphylla ili Lippia citriodora).

Prilikom planiranja zasada, pored kombinovanja mirisa, treba voditi računa i o osunčanosti. Južni i zapadni prozori pogodni su za kaktusi, geranijum, vanilin žbun i verbenu, dok je cveće kojem prija senka ( paprat, begonije, puzavice i drugo “lisnato cveće”) najbolje staviti na severne i istočne prozore.

Treba voditi računa i da veličina cveća bude srazmerna veličini prozora. Dakle ako je prozor manji koristite sitnije biljke kao što su na primer origano ili majčina dušica. Ako pravite kombinacije onda sledite pravilo da lozice i guste biljke sadite napred, biljke srednje veličine u sredini, a visoke biljke pozadi. Na ovaj način vaša cvetna žardinjera izgledaće kompaktno.

BUDUĆNOST ENERGETSKOG SEKTORA SRBIJE

Liderska pozicija energetskog sektora Srbije kojoj se teži nosi sa sobom mnogo posla - od investiranja u elektroenergetske, gasne i naftne kapacitete do jasnih planova iskorišćavanja obnovljivih izvora energije, i programa smanjenja energetske intenzivnosti. Srpski energetski sektor hitno morati da razvije strategiju dostupnosti energije, a tek onda eventualnog liderstva u regionu.

Zemlje se udružuju, dogovaraju, prave planove i projekte. Srbija se još nećka – u priči je prva, u realizaciji poslednja. Posledica sporosti jeste moguće zaobilaženje i odsecanje Srbije od unutrašnjeg evropskog energetskog tržišta, a samim tim i linkova sa ostalim regionima.Ne postoji ni jedna energetika sveta, koja može biti liderska ukoliko nema modernu i efikasnu energetsku infrastrukturu (u gasu, nafti, električnoj i energiji obnovljivih izvora), i koja nije reformisana u svim svojim delovima. Srpski eneregtski sektor to nije.

Izostanu li ovi koraci Srbija ne samo da neće biti predvodnik, već neće biti u stanju da prati i odgovori na događanja na tržištu regiona. Brojke su neumoljive, i one pokazuju da će proizvodnja primarne energije u 2008. godini (u odnosu na 2002. godinu) porasti za 14 odsto, a do 2015. godine (u odnosu na 2008. godinu) za još 24 procenta.U isto vreme potrošnja finalne energije raste za 18 odsto, sa projekcijom da do 2015. godine rast bude još 22 procenta. Neto uvoz energenata 2008. u odnosu na 2002. godinu raste za čak 41 odsto, i to najviše kod uglja i gasa. Prema tome, važne energetske investicione odluke mogu se doneti samo ukoliko postoji realna projekcija buduće tražnje za električnom energijom i drugim energentima. Ako se zna da će, prema svim srpskim zvaničnim dokumentima, do 2015. godine najviše rasti potrebe za gasom, a nešto manje za naftom i električnom energijom, onda je neopohodno toj tražnji izaći u susret, adekvatnom i sigurnom ponudom. Srbija treba da ima najmanje još jedan pravac dotoka gasa, koji ne samo da će omogućiti dodatne količine, već će obezbediti sigurnost snabdevanja. Uporedo, potrebno je postojanje jasne politika nabavke gasa, kao i borbe sa gubicima u distribuciji i prenosu gasa. Ne postoji ni jedan razlog da Srbija gas nabavlja preko posrednika, ma ko posrednik bio, posebno što to nije bila praksa do pre par godina. Gas će u Srbiji biti veoma tražen energent, što potvrđuje i Nacionalni plan gasifikacije zemlje, kojim se planira gasifikacija najmanje 400 hiljada domaćinstva, ali i strategija razvoja energetike kojom se planira povećanje upotrebe gasa u proizvodnji električne energije za preko 300 odsto. Upravo zbog toga poslovi koji se u ovoj oblasti obavljaju moraju biti jasni i pregledni, i pre svega ekonomski isplativi. Za poslednjih šest godina prosečna cena električne energije u Srbiji je povećana 556 odsto. Indeks prosečne cene električne energije pokazuje povećanje od čak 600 odsto za potrošače na visokom i srednjem naponu, nešto malo manje (596 odsto) za ostale na niskom naponu, a 523 odsto za domaćinstva. U isto vreme prosečne neto plate su u Srbiji porasle za 56 odsto (2006/2004. RSZ).

Struktura troškova po domaćinstvu (za zemlju na istoj geografskoj širini kao što je Srbija) ukazuje na značajna stanja:

- oko 44 procenta energije jednog domaćinstva se troši na zagrevanje/hlađenje stambenog prostora. Od unete energije, preko 30 odsto se nepotrebno gubi;

- u strukturi gubitaka, 33 procenta se odnosi na gubitke zbog neadekvatne izolacije zidova plafona i podova, a preko 20 odsto zbog loše izolovanih prozora, spoljnih i ulaznih vrata. Građevinski standardi moraju biti inovirani za nove objekte, a za one postojeće, i njihovu rekonstrukciju mora se obezbediti državna stručna i finansijska pomoć;

- oko 14 odsto energije se troši na obezbeđenje tople vode (u Srbiji je to i dalje najviše električna energija, a u manjem obimu gas ili centralni razvod tople vode iz toplana). Istraživanja kažu, da se naše podneblje odlikuje tvrdom krečnjačkom vodom, pa godišnje čišćenje kamenca svih bojlera starijih od 15 godina, može prepoloviti utrošak električne energije (namenjen grejanju vode). Ili, stimulisanje ugradnje jednoručnih baterija, jer je dokazano da se njihovim korišćenjem redukuje 40 procenata utroška tople vode;

- na pripremu jela, osvetljenje, frižidere, veš mašine, otpada oko 33 procenta ukupno utrošene energije. Da li je potrebno naglašavati da samo korišćenje energetski efikasnog savremenog posuđa štedi i do polovinu energije za kuvanje, ili da fluorescentne sijalice troše tri do pet puta manje električne energija za isti osvetljaj (u odnosu na klasične sijalice sa užarenim vlaknom).

Kritična tačka jeste pitanje atestiranih proizvoda, jer samo takvi mogu biti korišćeni i eventualno stimulisani od strane države. Druga kritična tačka jeste edukovanje potrošača. Potreba da energiju racionalnije trošimo mora biti naša svakodnevnica, a ne pritisak. Već na prvi pogled, mogućnosti je mnogo. Ono što nedostaje jeste sveobuhvatna akcija na nivou države, podržana od svih relevatnih institucija. Da bi ostvarila osnovni cilj postojanja energetskog sektora a to je sigurno i bezbedno snabdevanje energijom, Srbija mora imati diversifikovane puteve snabdevanja gasa i nafte, nove elektroenergetske kapacitete, nezavisne proizvođače energije iz obnovljivih izvora, i dinamičnu strategiju podizanja energetske efikasnosti u svim sektorima (industrija, poljoprivreda, saobraćaj, domaćinstva).

Autor: Delovi teksta dr Zorana Z. Mihajlović "Budućnost energetskog sektora Srbije"

Izvor: b92.net