MITOVI I ČINJENICE O GLOBALNOM ZAGREVANJU

 

U toku je možda najvažnija konferencija o klimatskim promenama u istoriji. Održava se u Kopenhagenu u Danskoj, a okuplja diplomatske predstavnike iz 192 zemlje sveta koje su upozorile da je Hopenhagen – kako je nazvan zbog nade da će dovesti do početka rešavanja problema globalnog zagrevanja – poslednja šansa da se dostigne zajednički dogovor o zaštiti naše planete. U iščekivanju rezultata konferencije prenosimo tekst o globalnom zagrevanju sa odličnog sajta green.yahoo.com koji toplo preporučujemo svima koji “žive zeleno” ili pokušavaju da svoje životne navike promene i postanu obazriviji prema životnoj sredini.

Mit: Nauka smatra da je globalno zagrevanje neizvesna stvar.

Činjenica: Ne postoji debata među naučnicima o osnovnim činjenicama vezanim za globalno zagrevanje.

Najveći naučnici današnjice su potvrdili van sumnje da se globalno zagrevanje događa i da ga prouzrokuju ljudi sagorevanjem fosilnih goriva (kao što su ugalj, nafta i prirodni gas) i sečom šuma.

Jedina debata u naučnoj zajednici vodi se oko vremena tj. koliko će se brzo odvijati globalno zagrevanje ukoliko se nastavi ili poveća emisija gasova. Naučnici su dali jasna upozorenja o globalnom zagrevanju i više nego dovoljne činjenice o uzrocima i načinima da se ono spreči.

Mit: Globalno zagrevanje i više CO2 je u stvari dobro – smanjuje se broj od smrti koje prouzrokuje hladnoća u svetu i stimuliše rast useva i razvoj poljoprivrede

Činjenica: Svi pozitivni efekti će biti daleko manji u poređenju sa razaranjem i raspadom usled nastupanja negativnih efekata globalnog zagrevanja

Čak i globalno zagrevanje u svojoj blažoj varijanti po prognozama naučika imaće razorni uticaj na život ljudi i ekonomiju. Podizanje nivoa mora poplaviće mnoge priobalne zajednice, zagadiće zalihe vode i povećaće rizik od poplava što će uticati na milione ljudi širom sveta. Ekstremni vremenski uslovi koji podrazumevaju toplotne talase, suše i poplave biće izvesno pojačani u frekvenciji i intezitetu, što će prouzrokovati gubitak života i imovine i poljoprivrede kao industrije.

Tačno je da visok nivo CO2 može u određenim uslovima delovati kao đubrivo, međutim naučnici danas smatraju da su efekti “đubrenja” biljaka ugljen-dioksidom preuveličani; u prirodnom eko-sistemu efekat đubrenja se smanjuje nakon nekoliko godina jer se biljke privikavaju. Osim toga povećani CO2 može usloviti rast i nepoželjnih korovskih vrsta.

Povišen nivo CO2 je već prouzrokovao povećanu kiselost okeana, i naučnici su upozorili na potencijano razarajuće efekte na morski život. Šta više, viši nivo smoga koji je rezultat toplije temperature mogao bi prouzrokovati ozbiljne respiratorne bolesti. Manje razvijene zemlje i prirodni eko-sistemi verovatno neće imati kapacitete za adaptaciju.

Mišljenje da će kod globalnog zagrevanja postojati regionalni “pobednici” i “gubitnici” je bazirana na stavu koji datira još iz 1950. godine. Mi živimo u globalnoj zajednici. Kada prirodne katastrofe stvore milione izbeglica u svetu svi ćemo biti pogođeni.

Mit: Čak i ako je globalno zagrevanje problem, njegovo rešavanje će ugroziti mnoge industrije i radna mesta miliona ljudi.

Činjenica: Dobro napravljeni plan omogućiće efikasno smanjenje zagađenja i smanjenje troškova

Tvrdnje da će borba protiv globalnog zagrevanja uticati loše na ekonomiju i ugroziti mnoga radna mesta nisu osnovane. Čak šta više, kompanije koje sprovode programe redukcije gasova otkrivaju da smanjivanjem zagađenja smanjuju i troškove.

Mit: Globalno zagrevanje je deo prirodnog ciklusa. Arktik se zagrevao i u prošlosti.

Činjenica: Globalno zagrevanje koje se danas događa nije prirodna pojava – prouzrokovali su ga ljudi.

Ljudi utiču na globalno zagrevanje sagorevanjem fosilnih goriva (nafta, ugalj i prirodni gas) i sečom šuma. Naučnici su dokazali da ove aktivnosti povećavaju CO2 u atomosferi u količini koja se neprestano povećava. Nakupljeni CO2 u atomsferi je najveći uzrok globalnog zagrevanja. Od 1985. godine naučnici znaju da CO2 i drugi gasovi koji stvaraju efekat staklene bašte, zadržavaju toplotu i greju Zemlju. Kako se zagrevanje povećavalo tokom decenija, tako su i naučnička istraživanja isključivala prirodne uzroke zagrevanja kao što su sunčeva svetlost, vulkanske erupcije i kosmičke zrake. Prirodna, normalna količina CO2 u atomosferi je od 350-580 mg/m3, a danas je taj iznos oko 655 mg/m3. Povećani nivo CO2 je doveo do viših proseka temperatura u svim delovima sveta.

Što se tiče zagrevanja Arktika znamo da se planeta zagrevala tokom poslednjih dekada i da se lek sa Arktika neprestano topio. Za razliku od ranijih perioda kada se Arktik topio, ovoga puta nema očekivanja da će se ovaj trend promeniti. Rastuće koncentracije gasova će sprečiti da se to dogodi.

 

Izvor: green.yahoo.com