SUNCE NA SAJMU ZAPOŠLJAVANJA

Firma SUNCE se kao društveno odgovorna organizacija ponovo odazvala pozivu kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje i učestvovala na tradicionalnom aprilskom Sajmu zapošljavanja održanom u Hotelu “Nova Sicilijana ”.

Glavni cilj Sajma koji se već pokazao kao uspešan, bio je i ovog puta pomoć u ukrštanju ponude i tražnje radne snage, kao i rešavanje problema nezaposlenosti u Kragujevcu. Na sajmu je učestvovalo preko 60 poslodavaca, koji su iskazali potrebe za oko 820 novih radnika. Sajam je bio izuzetno dobro posećen, a po procenama medija posao je na ovom događaju zatražilo preko 1.500 nezaposlenih lica. “SUNCE kao društveno odgovorna firma već tradicionalno podržava ovakve i slične akcije koje imaju za cilj rešavanje velikog društveno-ekonomskog problema kao što je nezaposlenost”, izjavili su za “Sunce blog” u sektoru za marketing i ljudske resurse SUNCA.

Nezaposlenost i budućnost tržišta rada Evrope i zemalja u tranziciji

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu na posao čeka oko 26.000 građana. Sudeći po primerima iz zemalja u okruženju koje su već u završnoj fazi tranzicije, broj nezaposlenih će se sve više smanjivati. Primer Poljske je možda dobar pokazatelj kakva je budućnost tržišta radne snage i šta nas očekuje u ovoj oblasti.

Kada je u maju 2004. godine Poljska ušla u Evropsku uniju, oko 800.000 Poljaka je emigriralo u zemlje zapadne Evrope, što je najveći egzodus od 1950. godine kada je talas irskih državljana prešao Atlantik u Ameriku u potrazi za boljim životom. Posledica emigracije velikog broja ljudi, ali i poboljšanja životnog standarda, je veliki manjak radne snage koji je pruzrokovao velike zastoje u kapitalnim infrastrukturnim investicijama kao što su izgradnja puteva i vodovoda. Poljsko Ministarstvo saobraćaja bilo je prinuđeno da preraspodeli sredstva namenjena izgradnji putne mreže u iznosu od 38 milijardi dolara, jer jednostavno nije bilo dovoljno radnika za izgradnju puteva.

Bolji život i privredni rast od 5% na godišnjem nivou uticali su da jaz između ponude i tražnje radne snage postane još veći. Zanimanja u trendu su ona u oblasti marketinga i usluga, a više niko nije zainteresovan za zanate i tehničke veštine. Iako je stopa nezaposlenosti oko 8%, što je čini jednom od najviših u Evropskoj uniji, Poljska se suočava sa velikim problemom nedostatka radne snage i zastojem u modernizaciji države. Pribegava se rešenjima kao što su “uvoz” radne snage iz najbližih, susedskih zemalja Ukrajine, Belorusije i severne Nemačke. Pored građevinskih i inženjerskih zanimanja, nedostaju radnici medicinske struke, ali i pomoć u kući za sve veći broj starih ljudi.

Najnižu stopu nezaposlenosti u Evropskoj uniji, po podacima iz februara 2008. godine, ima Holandija (2,7%), na drugom mestu je Kipar sa 3,6% i na trećem Austrija koja ima 4,1%. Najvišu stopu nezaposlenosti ima Slovačka 10%, na drugom je Španija sa 9%, a na trećem Poljska sa 8%.

Prema podacima iz Izveštaja o zapošljavanju EU, u protekle dve godinev otvoreno je skoro 6.5 miliona novih radnih mesta, a do 2009. očekuje se novih 5 miliona. Na nivou EU očekuje se da u ovoj godini stopa nezaposlenosti bude ispod 7%, što je najniža stopa od 1980. godine.

Veliki uticaj na ove statističke podatke ima i činjenica da Evropa ubrzano stari i da se broj radno sposobnog stanovništva drastično smanjuje. Broj šesdesetogodišnjaka se povećava za 1,9% svake godine, što je za 60% brže od ukupnog broja svetske populacije. Pedesetih godina XX veka odnos radno sposobnog stanovništva i penzionera bio je 12:1. Danas je taj odnos je 9:1, a prema predviđanjima Ujedinjenih nacija sredinom ovog veka biće 4:1. Predviđa se da će tada po prvi put stara lica brojčano nadmašiti mlade. Ovaj problem nije prisutan samo u evropskim zemljama, već i u Kini, koja će 2020. godine imati čak 265 miliona stanovnika preko 65 godina.

Koliko će uspešno države kao što je Poljska, a možda uskoro i Srbija, upravljati ovim promenama, može da odredi i budućnost nacije. Dva osnovna elementa su ključna za rast – povećanje broja radno sposobnog stanovništva i povećanje produktivnosti. Države zapadne Evrope koje već moraju da rade u cilju održavanja dovoljnog broja radne snage uvode nepopularne mere kao što su povećanje broja godina za odlazak u penziju ili prijem imigranata, što je poslednjih godina dovelo do brojnih protesta sindikata i štrajkova.